Skupo će nas u Srbiji koštati 2010!

0

Nekako kao po nekom nepisanom pravilu uvek se nadamo da će nova godina koja dolazi biti bolja i berićetnija a da sve što je loše ostaje u prethodnoj. Nadamo se da ćemo imati više sreće, zdravlja, para… A uvek zaboravimo da sve to košta. I ne samo da košta nego nekad i kad želimo nemamo to da platimo. A svi obećavaju. Posebno političari. Samo da ih narod izglasa i sve ce biti bolje. A i izbori koštaju.

Iako niko ne može predvideti koliko će život u Srbiji koštati u 2010. godini možemo po nekom sadašnjem trendu reći da nam baš i neće biti SREĆNA NOVA GODINA.

 

Ali krenimo redom.

 

Jedna od poslednjih izjava guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića je da se očekuje inflacija u 2010. od 6 odsto. Kako je sam tada rekao, to znači da će građani živeti 6 odsto lošije nego u prethodnoj godini. Mnogi bi rekli da ćemo živeti lošije 6 odsto ako budemo imali sreće.

 

Pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2009. bio je 2,9 odsto, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, izjavio je direktor zavoda Dragan Vukmirović.

Vukmirović je kazao da je prema proceni, industrijska proizvodnja u Srbiji u 2009. godini zabeležila pad od 12,6 odsto, čemu je najviše doprineo pad u prerađvačkoj industriji, dok je u proizvodnji struje, gasa i vode zabeležen minimalni rast. Rast zabeležen i u saobraćaju, finansijskom posredovanju, poljoprivredi i sektoru države, dok je u svim ostalim sektorima zabeležen pad.

 

"Procenjeno je da je poljoprivredna proizvodnja u 2009. godini imala rast od 2,5 odsto", kazao je on.

 

Prema procenama Zavoda, istakao je, građevinarstvo je u 2009. imalo pad od 19,9 odsto, u trgovini na malo u Srbiji pad je iznosio 11,7 odsto, dok je pad trgovine na veliko bio 4,1 procenat. U ugostiteljstvu, naveo je Vukmirović, pad je procenjen na 10,2 odsto, a u saobraćaju je pad bio 14,9 procenata.
 

Telekomunikacije su i u 2009. godini nastavile rast, koji je iznosio 28,5 odsto, naglasio je direktor Zavoda za statistiku Srbije

 

Ovo su brojke koje kada se saopšte građanima obično im ne znače ništa. Teško da neko sedi kod kuće I kaže sebi: E, kada bi bruto društveni proizvod porastao u 2010.
 

Obično su želje da zadržimo posao (ako ga uopšte I imamo) da nam zarada bude barem redovna ako već nije dovoljna itd.

 

A kako nam je, shvatimo kad uđemo u prodavnicu I uporedimo ono što imamo u novčaniku sa onim što bi trebalo da kupimo. I onda od potrošačke korpe o kojoj svi pričaju na sav glas ostane samo korpa I to prazna.

 

POTROŠAČKA KORPA

Situacije je u najmanju ruku alarmantna. Plate u javnom sektoru su zamrznute. Penzije (o kojima će tek biti reči) se neće povećavati u 2010. a potrošačka korpa nama kao Damaklov mač visi na glavom.

 

Jedno od istraživanja koje je sprovedeno od strane Instituta za tržišna istraživanja govori o tome da su stanovnici samo četiri grada u Srbiji mogli da sa iznosom manjim od jedne prosečne zarada pokriju standardnu potrošačku korpu.

 

Potrošačka korpa će biti luksuz

 

To su, osim Smedereva, čija domaćinstva su izdvajala najmanji deo prosečne plate za pokriće stndardne potrošačke korpe, Beograd, Novi Sad i Pančevo, rekao je saradnik IZIT-a Saša Đogović, navodeći da se podaci odnose na avgust 2009. godine. Smederevci su u proseku izdvajali 82 odsto prosečne zarade za troškove standardne potrošačke korpe, stanovnici Beograda i Novog Sada po 84 odsto, a Pančeva 89 odsto. Posmatrano regionalno, potrošačku korpu veću od proseka za Srbiju, imalo je Pančevo sa 34.437 dinara, zatim Užice (34.042), Subotica (33.975), Beograd (33.685) i Zrenjanin (33.403).
 

Po poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u avgustu su proizvodi u prosečnoj potrošačkoj korpi koštali 33.131 dinara i njena vrednost je bila veća za 0,9 odsto nego mesec pre, odnosno 8,5 procenata veća nego u istom periodu lane.

 

Neko bi mogao da kaže da to ne mora ništa da znači u odnosu na ono kako će nam biti u 2010. godini. Ali mi u Srbiji imamo negativan trend zarada. Kupovna moć građana Srbije slabi.

 

Primera radi u septembru 2008. je zabeležen nepovoljniji odnos pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom neto zaradom od 32.969 dinara, pokazalo je istraživanje Ministarstva trgovine.

Prosečna plata nije dovoljna za sve ono što staje u potrošačku korpu

Prosečna neto zarada gotovo u celosti je pokrila prosečnu potrošačku korpu od 33.061 dinar u tom mesecu, a za pokriće minimalne od 21.266 dinara bilo je potrebno izdvojiti 0,65 prosečne neto zarade. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, obe korpe poskupele su za 1,1 odsto, i to prosečna potrošačka korpa veća je za 368 dinara, a minimalna za 277 dinara.

 

Poskupljenje korpi uslovljeno je povećanjem cena hrane. Povećanje je zabeleženo u kategorijama žita i proizvoda od žita, svežeg i prerađenog mesa, sveže i prerađene ribe i mleka i mlečnih proizvoda. Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge beleže povećanje, u prosečnoj potrošačkoj korpi za 152,48 dinara, a u minimalnoj za 13,64 dinara. Septembarsko poskupljenje neprehrambenih proizvoda i usluga posledica je povećanja izdataka za školski pribor, pojedine proizvode lične higijene, usluge lične higijene, cigareta, i dnevnih novina.

 

U septembru su povećane cene komunalno stambenih usluga za domaćinstva. Na rast cena komunalno stambenih usluga uticalo je povećanje cena vode za 1,3 odsto i odvedene otpadne vode za 2,4 odsto. Cene iznošenja smeća i centralnog grejanja su neznatno povećane za 0,1 odsto.

 

Ali to je bila 2008. reći će neko. Tačno, ali smo I u 2009. godini imali zabeležen pad kupovne moći građana Srbije.

 

KUPOVNA MOĆ GRAĐANA SRBIJE

 

Kupovna moć u Srbiji opala je u januaru 2009., pa je prosečna zarada od 28.877 dinara bila dovoljna za pokriće minimalne, ali ne i prosečne potrošačke korpe.

Prosečna neto zarada isplaćena u januaru bila je dovoljna za kupovinu namirnica koje čine minimalnu potrošačku korpu u iznosu od 21.997 dinara, ali nedovoljna za prosečnu, za koju je u tom mesecu trebalo izdvojiti 34.875 dinara, objavilo je Ministarstvo trgovine.

 

U odnosu na decembar prošle godine, vrednost prosečne potrošačke korpe je u januaru bila veća za 1.302 dinara ili 3,87 odsto, a minimalne za 698 dinara ili 3,27 odsto. Istovremeno, prosečna zarada po zaposlenom nominalno je u prvom mesecu ove godine manja za 25,24 odsto, a realno za 24,65 odsto.

 

Treba pažljivo prebrojati svaki dinar jer pitanje je šta se na kraju od plate može kupiti

 

Za pokriće prosečne porošačke korpe bilo je potrebno 1,21 prosečne neto zarade, a za pokriće minimalne trebalo je izdvojiti 0,76 prosečne zarade. Januarski rast potrošačkih cena, uslovljen je povećanjem cena hrane i bezalkoholnih pića, na koje se odnosi skoro jedna petina opšteg rasta cena.

 

Značajna povećanja cena, evidentirana su kod telećeg i svinjskog mesa, masti, zeljastog i korenastog povrća, čokoladnih proizvoda, mineralne vode, bezalkoholnih napitaka i voćnih sokova, alkoholnih pića i duvana. Nivo cena industrijsko-prehrambenih proizvoda uslovljen je i poskupljenjem osnovnih derivata nafte.

 

Vlada Srbije je najavila da će monetarna politika u 2010. biti usmerena na zadržavanje inflacije u unapred zadatom ciljanom rasponu od četiri do osam odsto.

Pri tome je preliminarni plan Vlade da cene pod kontrolom države rastu u rasponu do devet, plus – minus dva odsto. Taj plan vlade mora biti dalje analiziran i razrađen budući da predstavlja ključni osnov za projekciju inflacije koju priprema Narodna banka Srbije.

 

Očekuje se da će NBS nastaviti s relaksacijom monetarne politike, mada sa oprezom zbog rizika koje nose stalna inflatorna očekivanja, mogući brži oporavak agregatne tražnje, dalji rast cena energije na svetskom tržištu i planirano povećanje regulisanih cena. U skladu sa okvirom monetarne politike, biće zadržan postojeći režim rukovođenog fluktuiranja deviznog kursa.

 

Na obećanja iz Vlada Srbije smo navikli, još samo da se naviknemo da će sve obećano i da se ostvari

 

Opšti cilj kojim će se Vlada Srbije rukovoditi kod reforme i smanjivanja troškova budžeta biće smanjenje izdataka penzionih fondova na oko deset odsto bruto – domaćeg proizvoda (BDP) do 2015. godine, sa procenjenog nivoa od 13 odsto BDP-a u 2009. Vlada planira u 2011. godini da ponovo počnemo s usklađivanjem penzija sa inflacijom koje je predviđeno važećim zakonom.

 

"Kako bismo omogućili penzionerima da osete pozitivne efekte mogućeg razvoja naše privrede, a u skladu sa srednjoročnim ciljem smanjenja udela potrošnje na penzije u BDP-u, ukoliko realni rast BDP-a pređe granicu od četiri odsto, penzije bi se u tom slučaju uvećale za iznos rasta preko te granice", navodi se u saoptenju Vlade Srbije.

 

Vlada će usvojiti planove poslovanja za 2010. godinu za deset najvećih javnih preduzeća u skladu sa zamrzavanjem zarada na nominalnom nivou do kraja februara 2010. godine i usvojiti neophodne mere, kako bi se obezbedilo zamrzavanje mase zarada u komunalnim preduzećima na nivou lokalne samouprave do kraja marta 2010.

BEOGRAD NAJSKUPLJI GRAD U REGIONU

 

Ako odemo još dublje u realnost I ako se zapitamo gde živimo I ako će nam biti shvatićemo da smo u nekim stvarima bliži EU neko neke naše komšije. Nažalost ovoga puta ne radi se o nečemu pozitivnom. Već nam se nekako ustalila rečenica da je Beograd skuplji od Londona. Možda od londona nije ali od Zagreba, Budimpešte I Ljubljane.

 

Beograd je u suštini najskuplji grad u poređenju sa prestonicama u regionu. Poređenje prosečnih plata i cena osnovnih životnih namirnica u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Budimpešti, Podgorici, Skoplju i Beogradu pobija izjavu premijera Cvetkovića koji je pre tri dana tvrdio upravo suprotno – da smo najjeftiniji.

"Tržište Srbije je u potpunosti snabdeveno svim proizvodima, a cene osnovnih artikala iz potrošačke korpe najniže su u Beogradu u poređenju sa Ljubljanom, Zagrebom, Sarajevom, Budimpeštom, Podgoricom, Bukureštom i Sofijom”, kazao je premijer ocenjujući rad Vlade.

 

Skupština Beograd je jedno od ključnih zdanja za politiku koja se vodi u glavnom gradu

 

Međutim, ono što je premijer zaboravio da pomene jesu podaci o prosečnim primanjima stanovnika ovih gradova, odnosno da se najmanje zarade isplaćuju upravo u Srbiji, što znači da nam je kupovna moć u odnosu na susede znatno niža.

 

Osim toga, ocena premijera da su cene u Srbiji najniže u regionu prilično je paušalna i nije tačna, budući da su cene svinjetine u Budimpešti niže nego u Beogradu, da jeftinije mleko od nas piju stanovnici Skoplja, Budimpešte i Podgorice, da je suncokretovo ulje jeftinije u Skoplju, Sarajevu i Podgorici, da jeftiniji hleb jedu građani Skoplja, a da se za šećer manje plaća u glavnom gradu Makedonije ili u Podgorici. Brašno kod nas košta koliko i u Budimpešti, a jaja su jeftinija u Skoplju i Budimpešti. Iz ovog se lako može zaključiti da cene hrane u Srbiji nisu najniže nego su u zlatnoj sredini.

 

Kada se ovaj nivo cena posmatra kroz prosečne zarade, nije teško izračunati da građani Srbije sa svojim primanjima mogu da pazare najmanje. Tako, na primer, Slovenci koji mesečno zarađuju u proseku oko 900 evra mesečno za svoju platu mogu da pazare recimo 1.184 litra mleka, ili 141 kilogram junetine, ili 532 litra ulja ili 1.085 kilograma šećera. Hrvati za svoju zaradu koja na mesečnom nivou u proseku iznosi oko 725 evra mogu kupiti 953 kilograma šećera, ili 929 litra mleka, ili 409 litara ulja, dok se u Srbiji za jednu prosečnu platu, koja prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi 327 evra, može pazariti 245 litara ulja, ili 53 kilograma junetine, svega 441 litar mleka ili 536 kilograma šećera.

 

Zagreb je jedan od onih gradova u kojima je život jeftiniji nego u Beogradu

 

Još gore je to što je ocena premijera koju je izneo na otvorenom delu sednice Vlade zapravo presek poređenja cena u regionu koji je u februaru javnosti prezentovao Savez ekonomista Srbije. Međutim, i tada su iz poređenja izostale prosečne zarade.

 

A od tada je u Srbiji došlo do niza poskupljenja. Ne samo da su rasle cene hrane nego su skočile i cene vode, mobilne telefonije, ali i goriva, koje je od početka godine poskupljivalo čak 10 puta uzastopno. Tako smo postali šampioni u cenama benzina i dizela u regionu, dok su Evropi po cenama goriva ispred nas samo razvijene zemlje poput Nemačke i Francuske.

 

Kada se ovi podaci imaju u vidu lako je zaključiti da je Beograd jeftin samo za evropske plate, dok se sa našim prosečnim zaradama i trenutnim cenama život u Srbiji svodi na golo preživljavanje.

 

MI TROŠIMO 400 A SLOVENCI 1.700 EVRA MESEČNO

 

Najveća davanja za svakodnevnu potrošnju u srednjoj i istočnoj Evropi imaju slovenačka domaćinstva, a najmanja ukrajinska, pa srpska, bugarska i rumunska.

Prosečno slovenačko domaćinstvo mesečno troši 1.700 evra za svakodnevne potrebe dok, s druge strane, ukrajinsko za te namene ima na raspolaganju 214 evra, navodi se u najnovijoj studiji agencije Regio plan consulting.

 

Prema istraživanju te agencije, obavljenom u deset zemalja srednje i istočne Evrope, domaćinstva u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, moraju da izdrže sa 400 do 500 evra mesečno. Česi i Slovaci za svakodnevne potrebe imaju na raspolaganju 900 do 1.000 evra, isto kao i Hrvati i Poljaci.

 

Velika razlika u kupovnoj moći jednog Slovenca i jednog Beograđanina

 

 

U Ukrajini se 54 odsto potrošnje izdvaja za hranu. Eksperti navode da je veće izdvajanje za hranu pokazatelj slabije kupovne moći tanovništva. U Češkoj se za hranu troši nešto više od 20 odsto, a u Sloveniji tek 17 procenata prihoda, prenela je agencija ČTK. U proteklim godinama izdaci za svakodnevu potrošnju su, prema studiji, povećani za oko deset odsto, ali je zbog aktuelne ekonomske krize taj rast usporen.

SIROMAŠTVO ZAKUCALO ODAVNO NA VRATA

 

Prema podacima nevladine organizacije "Banka hrane" svaki peti stanovnik Srbije je siromašan.

 

Anketa Republičkog zavoda za statistiku, s druge strane, pokazuje da je oko 700.000 ljudi u zemlji siromašno. Tako, čak 9,2 odsto građana Srbije nema dovoljno novca da se prehrani i kupi ostale potrepštine. Međutim, istraživanje Republičkog zavoda zasniva se isključivo na potrošnji. Tako se kao kriterijum siromaštva u srpskoj računici uzima novac potrošen u toku jednog meseca. Stručnjaci su utvrdili da je prag siromaštva suma od 8.360 dinara. Svako ko je na hranu, higijenu, odeću, prevoz i ostale potrebe potrošio manje – siromašan je.

 

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu Slobodan Cvejić objašnjava da u svetu ne postoji jedinstvena metoda koja bi izmerila glad ili siromaštvo.

 

“Negde je to dolar, negde dva dnevno. Kod nas se ne računa na osnovu prihoda, već se uzima potrošnja osobe i domaćinstva. Ako bismo merili po prihodima, to ne bi bilo realno, jer ima mnogo onih koji ne prijavljuju zaradu, ali i onih koji dobijaju proizvode u naturi”, objašnjava on.

 

Jednom rečju – glad

 

 

Cvejić kaže da je realno da u Srbiji ima oko 700.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva, mada se ne može za sve njih reći i da su gladni. On objašnjava da glad nije univerzalna kategorija, te da nije isto biti gladan u Aziji i Evropi.

 

“Lakše je, takođe, siromašnim ljudima, koji žive na selu, nego onima koji su u gradu. U seoskim domaćinstvima uvek ima nešto da se ubere, a i ljudi međusobno razmenjuju proizvode, plodove koje su sadili”, objašnjava on.

 

Usled teške ekonomske situacije, kvalitet ishrane u Srbiji dodatno je opao. Poslednje istraživanje Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije pokazalo je da Srbi najviše jedu hleb i mast. Nutricionisti smatraju da se to moglo i očekivati, jer su ove namirnice i najjeftinije.

 

I dok se u Srbiji gladuje, samo u Beogradu se baca bukvalno na tone hrane. Gradska inspekcija je tokom prošle godine uništila skoro pet tona namirnica, pretežno onih kojima je istekao rok trajanja, a koje su se, da je na vreme, nekoliko dana pre isteka roka trajanja, reagovano, mogle dati onima koji gladuju.

Nezvanične procene su da bi od viškova koji ostanu prestoničkim restoranima i pekarama, moglo da se napravi i do 25.000 obroka dnevno.

HRANA U SRBIJI PRESKUPA

 

Nekada smo bili lideri u proizvodnji hrane. Govorilo se kako samo Vojvodina može da hrani pola Evrope. A danas I ono što možemo sami da proizvedemo mi uvozimo. Nije ni čudo što je hrana u Srbiji toliko skupa.

 

U poslednje tri godine cena hrane u Srbiji rasla je rekordnom brzinom u odnosu na region i Evropu, pokazuju podaci Evropske agencije za statistiku.
Cene osnovnih artikala iz potrošačke korpe u Srbiji ne samo da nisu najniže u poređenju sa okolnim zemljama već su neki proizvodi skuplji i od prosečnih cena u EU.

 

Voće i povrće nisu dostupni za svakog

 

 

Gotovo da nema robne grupe koja je obuhvaćena analizom u kojoj Srbija ne beleži rekordni rast cena u poređenju sa zemljama iz neposrednog okruženja.

Prednjače poskupljenja voća i povrća, koje su građani Srbije plaćali lani čak 50,8 odsto više nego 2005. godine. Cena jestivog ulja skočila je za 39,7 odsto a mleka, jaja i sira za 33,7 odsto. Čak je i cena hleba u ovom periodu otišla naviše za trećinu, s tim da je lani njegova cena povećana za 18,9 odsto, što je još jedan evropski rekord.

 

Jedina grupa proizvoda čija je cena u Srbiji bila prošle godine relativno niža nego 2005. jesu uređaji za domaćinstvo.

 

NIJE SVEJEDNO U KOM SE GRADU HRANITE

 

Vaš kućni budžet, barem onaj deo njega koji se odnosi na hranu, neće trpeti u 2010. isti pritisak nezavisno od toga u kom gradu živite.

Evo kako je to izgledalo ove godine pa procenite sami šta vas tek čeka u narednoj.

 

Stanovnici različitih gradova u Srbiji za iste osnovne životne namirnice moraju da izdvoje različite sume novca, pa je tako u drugoj polovini maja kilogram slatkog kupusa koštao od 19,50 dinara u Leskovcu do 60 dinara u Kraljevu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kilogram šargarepe koštao je od 30 dinara u Vranju do 100 dinara u Beogradu,

Zaječaru, Kraljevu, Nišu, Novom Pazaru, Smederevu i Pančevu, kilogram krompira bio je najjeftiniji u Valjevu, Vranju, Kragujevcu, Užicu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici gde je koštao 20 dinara, a najskuplji u Leskovcu – 85 dinara.

 

Hleb, banane, peršun…

 

Pasulj je bio najjeftiniji, ali i najskuplji u Vranju gde je koštao od 100 dinara do 280 dinara po kilogramu, koliko je koštao i u Zrenjaninu.

Kilogram starog crnog luka koštao je od 17,90 dinara u Nišu do 60 dinara u Beogradu i Kraljevu, cvekla od 30 dinara u Vranju, Leskovcu i Subotici do 60 dinara u Valjevu, Nišu i Novom Pazaru.

Cena svežeg krastavca iznosila je od 50 dinara u Zaječaru, Leskovcu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici do 100 dinara u Vranju, a paradajz je koštao od 120 dinara u Vranju i Smederevu do 180 dinara u Valjevu i Šapcu.
Različite su bile i cene voća, pa su pomorandže koštale od 59,99 dinara u Valjevu do 120 dinara u Kraljevu i Šapcu, kilogram kivija je koštao od 64,99 dinara u

 

…paradajz, jabuke, jaja, mleko – nije svejedno u kom ih gradu u Srbiji kupujete

 

Valjevu do 150 dinara u Beogradu, Zaječaru i Subotici. Limun je koštao od 69,90 dinara u Valjevu i Subotici do 176 dinara u Novom Sadu.

Stanovnici Kragujevca, Smedereva i Sremske Mitrovice su za kilogram očišćenih oraha morali da izdvoje 350 dinara, potrošači u Zrenjaninu su za istu namirnicu plaćali 713,60 dinara, a cena kilograma jabuka varirala je od 30 dinara u Vranju, Kraljevu i Novom Pazaru do 164,90 dinara u Sremskoj Mitrovici.

Banane su bile najjeftinije u Vranju, gde je kilogram koštao 75 dinara, a najskuplje u Zrenjaninu – 130 dinara.

 

Kokošje jaje je koštalo od šest dinara u Sremskoj Mitrovici do 14,30 dinara u Kragujevcu, a cena litra mleka u tetrapaku bila je od 62 dinara u Šapcu do 82 dinara u Beogradu.

 

Domaći sir je bio najjeftiniji u Kraljevu, gde je kilogram koštao 100 dinara, najskuplji u Zrenjaninu – 394,40 dinara, a kajmak je koštao od 350 dinara u Kraljevu do 700 dinara u Vranju i Zrenjaninu.

 

GORIVO U SRBIJI U 2009. POSKUPELO NAJMANJE 18 PUTA

 

Cene goriva su se od početka godine menjale 18 puta, a uslovi za pojeftinjenje su se stekli svega tri puta. Ako se ovakav trend nastavi i u 2010. godini, građani će raditi samo za benzin.
 

Benzin je od početka godine u Srbiji poskupeo za oko 30 dinara, dok je cena evrodizela skočila za čak 40 dinara po litru. Od ukupne cene goriva državi ide skoro 60 odsto, po odluci Ministarstva finansija.
 

"Ministarstvo energetike napravilo je redovan presek cena i do novog poskupljenja je došlo zbog povećanja cene nafte na svetskom tržištu za 9,93 odsto. Pravilnik o novim cenama naftnih derivata upućen je na saglasnost Ministarstvu finansija i Ministarstvu trgovine, a njihova saglasnost je očekivana. Do poskupljenja će doći nakon objavljivanja u Službenom glasniku", kaže Milan Budimir iz Ministarstva energetike.

Skoro 20 puta je za godinu dana gorivo poskupelo u Srbiji

 

 

On kaže da jednostavno ništa ne može da se promeni jer se sve radi po uredbi, pa je Ministarstvo primorano da vrši usklađivanje sa cenama nafte.
 

Nebojša Atanacković iz „AD Nafta” kaže da bi država smanjenjem akciza na derivate mogla da utiče na vrlo učestala poskupljenja.
 

"Sigurno je da se to neće desiti, tako da su poskupljenja neminovna. Takođe, NIS ima monopol na uvoz i preradu derivata, tako da je kvalitet goriva znatno niži, a cene više", kaže Atanacković.
 

Ekonomista, Aleksandar Stevanović kaže da sada plaćamo to što je država ranije trošila pa sada ne može da se odluči da smanji akcize.
 

"I sada bi mogle da se smanje akcize, ali država ulaže u železnice, što je potpuni promašaj. Takođe, odlažu se privatizacije, jer od njih želi da se puni budžet. Ipak, iako je poskupljenje veliko, ne treba očekivati veći skok cena jer je u 2009. nafta skočila oko 40 odsto, a inflacija će biti oko sedam odsto. To govori i o tome da je ranijih godina skok cene nafte samo predstavljao paravan za inflaciju izazvanu velikom javnom potrošnjom i relaksirajućom monetarnom politikom – zaključuje Stevanović.
 

Koliko je gorivo skuplje u odnosu na januar 2009.

Primera radi, bezolovni motorni benzin BMB 95 je 7. januara koštao 72,10 dinara, a posle najnovijeg poskupljenja 105,92 dinara. Ako znamo da se sa 50 litara ovog benzina može preći 550 kilometara, prostom računicom dolazimo do toga da se u januaru ta kilometraža mogla preći za 1.690 dinara manje ili da se u januaru moglo kupiti 23,4 litara više u odnosu na najnovije poskupljenje.

 

STRUJA – JOŠ JEDNO POSKUPLJENJE!

 

Agencija za energetiku saopštila je da je prihvatila predloženi rast cena struje za tarifne kupce u proseku za 10 odsto, uz određene napomene i zahteve.

 

Agencija je dostavila Elektroprivredi Srbije (EPS) i Elektromrežama Srbije (EMS) mišljenja na njihove predloge cena struje, odnosno korišćenja prenosne i distributivnih mreža, navedeno je u saopštenju. EPS i EMS će predloge cena, sa mišljenjem Agencije za energetiku, dostaviti Vladi Srbije na saglasnost.

 

Poskupljenja struje već na početku 2010. godine

 

 

Podaci na osnovu kojih su predložene cene obračunate zasnivaju se na planiranim cenama i fizičkim veličinama za 2009. godinu i agencija je zatražila od EPS-a i EMS-a da joj dostave podatke za 2010.godinu u celini, kao i projektovanu visinu cena u narednom periodu.

 

 

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Dušan Mrakić izjavio da se početkom naredne godine može očekivati poskupljenje struje od 10 odsto, ali da datum poskupljenja nije određen.

 

Mrakić je dodao da se razmatraju zahtevi za pojeftinjenje gasa. Imajući u vidu rast dolara i poskupljenje gasa od 1. januara na svetskom tržištu, biće razmatrana mogućnost pojeftinjenja gasa, rekao je on. "U prvoj polovini januara znaćemo da li će doći do pojeftinjenja gasa", rekao je Mrakić.

Ponadali ste se da će barem gas biti jeftiniji? Od svega ostaće izgleda samo nadanje jer je malo verovatno da će se to dogoditi.

Baš, ako Vlada odluči onda će doći do sniženja cene gasa. 

 

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kaže da su mali izgledi da gas pojeftini u narednoj godini očekivanog rasta nabavne cene i rasta kursa dolara.

"Prostor za snižavanje cene gasa je više nego uzak, zbog poskupljenja tog energenta na svetskom tržištu i povećanja kursa dolara, ali sve zavisi od stava Agencije za energetiku i odluke vlade", rekao je on.

 

On je precizirao da se u januaru očekuje rast nabavne cene gasa sa 273 dolara na oko 330 dolara za 1.000 metara kubnih, bez troškova transporta,a nastavak rasta u drugom tromesečju 2010.

 

Prema njegovim rečima, od septembra, kada je rađena prethodna kalkulacija, do sada je dolar poskupeo za osam odsto u odnosu na dinar, a prema analizama svetskih eksperata, hiljadu kubnih metara gasa će u 2009. godini prosečno koštati 404 dolara, a u narednoj godini 423 dolara.
 

"U takvim uslovima, teško je verovati da će gas moći da pojeftini, sem ukoliko država kao naš osnivač ne odluči drugačije", zaključio je Bajatović i dodao da će

"Srbijagas sniziti cenu gasa, ukoliko Vlada Srbije to bude odlučila".

 

SVE VIŠE LJUDI OSTAJE BEZ POSLA – TREND SE NASTAVLJA I U 2010?

 

Vlada Srbije odložila je racionalizaciju u državnoj upravi za januar. U nekim resorima dešavaju se nova zapošljavanja, pišu "Večernje novosti".

 

Sve republičke institucije intenzivno rade na sistematizaciji radnih mesta, ali podela otkaza će ipak biti odložena za period posle Nove godine, kažu u Vladi Srbije. Inače, Vlada je ove nedelje usvojila sve podzakonske akte koji bi omogućili da doneti Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji uopšte i zaživi.

 

Između ostalog, usvojene su i kvote, odnosno maksimalni broj zaposlenih u svakoj instituciji republičke administracije pojednačno.

Ukupno gledano, broj zaposlenih u republičkoj upravi biće smanjen za oko 12 odsto.

 

Najozbiljniji rezovi desiće se u Ministarstvu spoljnih poslova, gde će bez posla ostati 130 ljudi, a sada je zaposleno njih 1.110.

 

Uprava za trezor, koja danas ima 1.138 zaposlenih, od januara će morati da pripremi rešenja o otkazu za 52 radnika a Republički geodetski zavod će broj radnika svesti sa sadašnjih 2.390 na 1.880.

 

Put do posla je sve duži i duži

 

Bez posla će ostati i 110 danas zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, 24 radnika Agencije za lekove, ali i 45 stalno zaposlenih u Agenciji za privredne registre.

Vlada je, s druge strane, odlučila da poveća broj zaposlenih u Ministarstvu za NIP, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, Republičkom zavodu za statistiku, Avio-službi vlade i Kancelariji za evropske integracije.

 

Prema utvrđenim kvotama, Uprava carina i Poreska uprava Srbije zadržavaju trenutno važeći broj zaposlenih.

Međutim, prema informacijama iz Ministarstva finansija, racionalizacija u ovim upravama ići će odvojeno, u skladu sa reformama u ovim oblastima.

 

Ali to nije sve. Postavlja se pitanje koliko će tek ljudi u Srbiji, nevezano za državni sektor ostati bez posla. To je s jedne strane teško predvideti ali ako se podsetimo nekih meseci u 2009. godini onda bi trebalo da nam bude jasno da više ničiji posao u Srbiji nije siguran.

 

Krajem februara 2009. godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) registrovano je 749.691 nezaposleno lice, što je za oko 13.000 više nego prethodnog meseca! Samo u poslednja četiri meseca broj nezaposlenih porastao je za 31.000.

 

Stručnjaci upozoravaju da je broj građana bez posla kod nas veći nego što statistički podaci govore, s obzirom na to da veliki broj nezaposlenih nije na evidenciji NSZ, kao i da se jedan broj građana periodično briše s ove evidencije zbog neaktivnosti u traženju posla. Nadležni ipak kažu da situacija nije dramatična, te da se veći krizni udar kada je u pitanju nezaposlenost očekuju sredinom godine.

 

Nezaposlenost pogađa skoro sve društvene kategorije

 

"Stvaran broj nezaposlenih je 400.000, stopa nezaposlenosti je 14 odsto, a to su podaci iz Ankete o radnoj snazi, koja se sprovodi po standardima EU – objašnjava Ilić.

 

Prema podacima NSZ , najveća nezaposlenost je na jugu Srbije.

Nezaposlenost je po gradovima Srbije najveća u Prijepolju, Leskovcu, Novom Pazaru, Vranju, ali i u Boru, Zaječaru i Knjaževcu. U ovim gradovima je skoro polovina radno sposobnog stanovništva nezaposlena. Apsolutno najveći broj ljudi bez posla je u Beogradu.

 

PREKOVREMENIM RADOM DO SIGURNIJEG POSLA

 

Iako prema Zakonu o radu donetom 2005. godine radnik ima obavezu da na zahtev poslodavca ostane duže od punog radnog vremena u slučaju više sile ili iznenadnog obima posla, ali ne duže od četiri sata dnevno i osam nedeljno, radnici sve češće ostaju i duže od propisanog limita u strahu od gubitka posla.

 

Saud Šećeragić, pravni savetnik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da svakodnevno primaju pritužbe radnika koji se žale da rade prekovremeno bez novčane nadoknade koja im po zakonu sleduje. On ističe da nakon prijave radnika sindikat pokušava da razgovara sa poslodavcem.

 

"Ponekad uspevamo da u razgovoru ostvarimo prava radnika, ali često se dešava da smo prinuđeni da uključimo i Inspekciju rada sa kojom imamo dobru saradnju", ističe Šećeragić.

 

Građevinci su jedni od onih kojima najčešće ostaju na poslu i preko predviđenog radnog vremena

 

 

On napominje da radnici najčešće ćute o ovom problemu u strahu od gubitka posla, ali i da se neretko dešava da radnici, kada traže naplatu za prekovremeni rad, nakon toga trpe mobing od strane poslodavca ili bivaju otpušteni pa u skladu sa tim novac najčešće traže tek kada napuste poslodavca i preduzeće.

 

"Prekovremeno najčešće rade zaposleni u sektoru trgovine i usluga, kao i radnici u putnoj privredi i građevinarstvu", ističe Šećeragić.

 

Zoran Stojiljković, potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, kaže za naš list da je neophodno da se u mala preduzeća uvedu lokalne sindikalne organizacije koje bi kontrolisale prava radnika.

 

"Neophodno je uvesti inspekciju rada jer se često dešava da prekovremeno rade radnici koji nemaju rešen status u preduzeću", ističe Stojiljković.


ŠTA KAŽE GUVERNER KAKO ĆE NAM BITI U 2010?

 

Procene finansijskog sektora su da će evro na kraju 2010. vredeti 100,4 dinara, što znači da će dinar oslabiti za 4,3 odsto, kaže guverner Radovan Jelašić.

 

Prosečan devizni kurs u 2009. godini kretao se približno 94 dinara za jedan evro, odnosno domaća valuta je oslabila za oko šest odsto u odnosu na kraj 2008. godine, rekao je guverner Narodne banke Srbije.

 

 

Guverner Radovan Jelašić zabrinut

On je dodao da devizne rezerve NBS iznose 10,5 milijardi evra, što je „garancija da će centralna banka i nadalje intervencijama na deviznom tržištu čuvati stabilnost domaće valute”.

 

 

Jelašić se donekle slaže sa očekivanjima da će 2010. godina biti lakša i ekonomski uspešnija, ali oprezno isitiče da će država morati da se suoči sa nekoliko ozbiljnih izazova – pre svega sopstvenom štednjom.

 

Komentarišući zahteve privrednika za smanjenjem obavezne devizne rezerve, Jelašić je rekao da su se tokom 2009. domaće banke u inostranstvu zadužile oko dve milijarde evra, "a da nisu uplatile ni jedan evro u obavezne rezerve", jer se na kreditne linije iz inostranstva na obračunava obavezna rezerva, tako da su banke za toliko imale slobodnih sredstava za odobravanje kredita privredi.

 

Sve u svemu kada se pogleda pitanje je da li uopšte da se nadamo nečemu boljem u 2010. godini. Stezaćemo kaiš i više nego što smo planirali dok nam političari budu obećavali kako će nam biti bolje. Kako nam je već bolje ali toga nismo svesni.

 

SREĆNA NAM SVIMA 2010. GODINA!

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here