U svečanoj atmosferi i u duhu srpske tradicije, daleko od svoje domovine, učenici Dopunske škole na srpskom jeziku u Drezdenu, obeležili su Savindan – školsku slavu i praznik posvećen prvom srpskom arhiepiskopu i utemeljivaču srpske crkve i školstva.
Uz bogatu trpezu, svečano kulturno -umetnički program i crkveni obredni deo – sečenje slavskog kolača, posebno su toga dana izazvali emocije svih prisutnih.
Ovoj svečanosti najviše su doprineli učenici srpske škole sa svojom učiteljicom Draganom Đorić.
Ona je stakla da su se đaci vredno pripremali za ovu svečanost i da je svako svoj zadatak ozbiljno shvatio.
– Malo je reći da sam ponosna učiteljica ovog odeljenja, naporno smo vežbali i pripremali se za ovaj dan. Program je započeo sa Svetosavskom himnom uz podršku naše pijanistkinje Mirjane Rajić. Đaci su se zatim predstavili recitacijama, pesmom i dramskim prikazima, kroz koje su oživeli monaški i prosvetiteljski put Svetog Save. Folklorna grupa koju je pripremala Nevena, izazvala je veliku pažnju, jer očuvanje našeg identiteta najbolje se vidi upravo kroz folklorne igre koje su sjajno izvedene. U ime naše školice, zahvaljujem se svima koji su pomogli na organizaciji ove svečanosti, posebno Miroslavu i Valentini Kalin iz Srpskog kulturnog centra – rekla je učiteljica Đorić.
Lepa tradicija
Svečanoj liturgiji i ovoga puta prisustvovali su protojerej-stavrofor Veljko Gačić i đakon Milan koji su došli iz Berlina.
Veliku zahvalnost dugujemo našoj Antoaneti Antić, koja je i ovoga puta pozvala naše sveštenstvo.
Nakon liturgijskog duhovnog okrepljenja, praznovanje se nastavilo u prostorijama ispod crkve. Otac Veljko i đakon Milan osveštali su slavska znamenja, đaci su kroz pesmu, priču i igru podsetili sve prisutne na delo Sv.Save, a celo saborovanje privelo se kraju uz nezaobilazne folklorne igre.
– Učiteljica je vidno uložila veliki trud i divno je sa koliko radosti i strpljenja vodi svoju đačku četu put drugovanja sa srpskim jezikom, kulturom i tradicijom – rekla je Antoaneta za Vesti online.
Čuvanje identiteta
Već duže vreme folklorna sekcija deluje u Drzedenu, a sve zahvaljujući trudu i naporu Nevene Vukanić. Ovom prilikom ona je mališane pripremila za ovaj poseban dan, a nama je objasnila zašto je folklor nezaobilazan deo naše kulture.
– Kroz folklor se ujedno razvijaju zajedništvo i ljubav prema tradiciji. Posebno kod dece, folklor pomaže da se kroz druženje i igru neguju disciplina, osećaj za ritam i ponos na sopstvene korene. Tako su se i naša dečica potrudila da priredbu povodom Svetog Save dodatno ulepšaju. Njih 12 je odigralo dve igre pod nazivom „Ja posejah lubenice“ i „Hopa, cupa, skoči“, i time pokazalo izuzetnu sposobnost da u roku od samo tri probe nauče tekst pesama, korake i kompletnu koreografiju. Kao koordinator, mogu samo da dodam da sam veoma ponosna i zahvalna na njihovom trudu, zalaganju i ozbiljnom shvatanju značaja folklora – ističe Nevena.
Veliki ponos
Od nedavno Srpski kulturni centar dobio je novu predsednicu – našu veliku pijanistkinju Mirjanu Rajić. Ona je istakla, da je ponosna na sve učesnike ove velike svečanosti.
– Srce mi je puno da vidim i doživim kako srpska crkva, škola, muzika, poezija i folklor bude duh svetosavlja u Drezdenu. Iako smo svi daleko od naše domovine, dokazali smo da naša tri stuba – škola, crkva i kulturni centar mogu stvoriti jaku zajednicu u dijaspori. Bilo mi je zadovoljstvo da kao pijanistkinja budem muzička podrška dečjem horu i folkloru i time dam doprinos ovom događaju- istakla je Rajić.
Nakon svečanog dela, svi učesnici i gosti mogli su da uživaju u najlepšim đakonijama, slanim i slatki tradicionalnim jelima. Vredne majke pripremile su i ovoga puta najukusnije kolače.
Valentina Kalin, domaćica poznata po svojim vrhunskim testima, umesila je slavsku pogaču, dok su druge domaćice obradovale sve prisutne kokos kuglicama, projama, štanglicama, kiflama i mnogim drugim jelima.
Ovaj događaj podržala je naša zajednica – Srpski kulturni centar u Drezdenu, kao i svi gosti koji su toga dana uveličali ovu svečanu priredbu.
– Od srca se zahvaljujemo svima koji su dokazali da zajedništvo i ljubav naroda mogu čvrsto stajati pa i kada ste daleko od domovine, u nekoj drugoj zemlji, među nekim drugim narodima, koji nikada neće razumeti ono što male zajednice imaju – zaključuju organizatori za Vesti online.
