Slavska trpeza ponos svake kuće

0

Razgledaju: Ljilja, Ljubiša i Suzana
 

Nema Srbina koji nije ponosan na svoju slavu i koji neće glasno obelodaniti da mu je to najdraži dan u godini. Prateći tu ideju vodilju, stiglo se i do teme pariske izložbe, a slavama niko ne može odoleti, pa su se tim namagnetisali i brojni posetioci. Dve slovenačke studentkinje Jana Lorger i Petra Odar uranile na svečano otvaranje izložbe, pune nade, okreću se oko sebe i ponavljaju:

– Kad će ćevapčići?
 

Trebalo je imati strpljenja, sačekati da se okupe svi za izložbu zainteresovani. Svi se uzdali u dobar glas da nikad nijedan srpski domaćin na slavi nije zakazao.

 

Autor izložbe Dušica Živković
 

– Etnografski muzej duže od jednog veka i pored nepovoljnih istorijskih prilika uporno nastoji da publici predstavi velike vrednosti nacionalne kulture Srbije. Ovaj put to je kultura ishrane kroz vremensku i geografsku različitost ili kao naše gastronomsko nasleđe – rekao je viši kustos Miloš Matić, obraćajući se prisutnima na otvaranju izložbe.

 

Sudanki ljuta rakija

– Došla sam da otkrijem srpsku kuhinju, čula o njoj sve najbolje, ali nema ništa, samo rakija. A-u-u-u, ljuta je! – kroz osmeh govori tamnoputa Sudanka Visdan Madanji.

On je predstavio autora izložbe Dušicu Živković i njene saradnike Danijelu Filipovića, Aleksandra Obradovića, Janu Rodić, Marka Todorića i Slavišu Savića.

– Srbija je na raskrsnici istoka i zapada, što je dovelo do preplitanja svakojakih ukusa, mirisa, veštine spravljanja, načina uživanja. Stoga i svaka regija Srbije ima svoje specifičnosti. Pominjani su i zdravi voćni sokovi, prijatno gorko pivo, opojna vina, ali je rakija odnela primat.

Izložbu koja budi maštu i apetite podržalo je i Ministarstvo spoljnih poslova vođeno idejom stavljanja srpske slave na Uneskovu listu nasleđa.

I, zaista sve bi lepo, samo je što prema sudu posetilaca, uz čašice rakije i gutljaje vina trebalo da bide poslužen i neki zalogajčić. Naime, svega jeste bilo, ali na fotografijama na zidu ili na plastičnim kariranim stolnjacima.

 

Teško za prevod

Kao uzorni domaćin, o srpskoj gastronomiji govorila je direktorka Kulturnog centra Slavica Petrović, priznavši da nije lako strancima predstaviti naše slasne tajne, a i da rečnik drugih zemalja ne poznaje ono s čim se za trpezom zasluženo dičimo.

Beograđanin Dušan Savić priznaje:

– Više bih voleo da klopa može da se pomiriše. Trebalo je, pa ovo je svečano otvaranje. A što se mene tiče, najbolji je miris mućkalica moje bake.

Julija Lazarević je na praksi u Unesku, glasno komentariše:

– Nema bolje kuhinje od srpske, a ni za sarmu nema zamene.

Profesor Pjer Fransoa je izložbu odgledao kao da je reč o antikvitetskim vrednostima, pa ocenio:

"I gastronomija je mešavina kultura", dok su udruženi, sa mnogo interesovanja, fotose hrane analizirali slikari Ljilja Pavlović Dijer i Ljubiša Đurić u društvu ambasadorke Evropskog instituta za umetnost Mađarice Suzane Nadi.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here