Kristijana Šmita u BiH je poslala Nemačka, a ne Ujedinjene nacije, što je moralo da se desi ako je zaista visoki predstavnik, otkriveno je u Sarajevu nakon što je ministar bezbednosti Nenad Nešić predstavio rezultate svojevrsne istrage koju je sprovelo njegovo ministarstvo. Nešić je Tužilaštvu BiH predao dokumentaciju koja potvrđuje da Šmit nije visoki predstavnik u BiH i označio sve prikupljene informacije koje su dostavile bezbednosne agencije.
– Uspeo sam da skupim sve odgovore agencija. Naše agencije se boje i beže da daju direktan odgovor, a većina njih se poziva na neke stare akte i neke note, ali ono što sam uspeo da dobijem je da je Šmita i njegov boravak u BiH najavila Ambasada Nemačke. Znači, možemo reći da je predstavnik Nemačke, a ne UN i apsolutno nelegitiman – istakao je Nešić.
Naveo je da je Šmit prilikom ulaska u BiH sa svojom pratnjom uneo tri “duge cevi”, na šta po zakonu nije imao pravo, pa je to naoružanje naknadno vraćeno u Nemačku. Nešić tvrdi da se o bezbednosti Šmita u BiH ne stara Direkcija za koordinaciju policijskih tela koja obezbeđuje strane zvaničnike, već lično obezbeđenje koje je došlo iz Nemačke.
Ipak, više od informacija o naoružanju i bezbednosti odjeknula je priča o tome ko je akreditovao nemačkog diplomatu. Iako su iz nemačke ambasade poručili da s tim nemaju ništa i da je Šmita uredno prijavila kao visokog predstavnika, kancelarija u Sarajevu, dokumenti koje je objavio Nešić pokazuju drugačije i bacaju novo svetlo na priču oko imenovanja Šmita, za kog iz Srpske od početka tvrde da je nelegitiman. Nešić je i pre nego što je predao dokumentaciju pozvao Tužilaštvo BiH da proveri njegove navode i pokrene istragu protiv Šmita za lažno predstavljanje, ali je iz te institucije poručeno da ne mogu da je otvore, jer im bezbednosne agencije nisu prosledile izveštaj o krivičnom delu. Takvo opravdanje je, kako kažu, pravnici za “Vesti”, nemušto jer tužiocima ne treba izveštaj ili krivična prijava da bi sami pokrenuli istragu koju inače mogu da otvore na osnovu tzv. javnog pogovaranja.
Izmišljena funkcija
Činjenica da je Šmita u BiH poslala Nemačka, a ne UN otvorila je i brojna pitanja njegovog delovanja u zemlji, a ključna, kako je uopšte predstavnik jedne zemlje mogao da nameće zakone u drugoj.
– Zamislite da nekom u BiH padne na pamet da izmisli specijalnog izaslanika za područje Nemačke i pošalje ga u Berlin, pa on tamo odluči da nametne zakon. Pa, bio bi proteran istog trenutka ili bi ga proglasili ludim – poručuju iz Banjaluke.
Браво !