Idući stopama Svetog Save, vladika Nikolaj se još u Ohridu trudio da prosvećuje narod, i to ne samo u veri i moralu, već i u svim poljima kulture, u pismenosti i u umetničkim zanatima. U konaku eparhije imao je prostoriju u kojoj je primao goste. To je bila i svojevrsna učionica za narod. Vladika je držao časove svetskih jezika srednjoškolcima i studentima, poučavao siromašne učenike u filozofiji i drugim školskim predmetima kada nisu mogli da plate privatnog profesora da ih priprema za ispit. Pored crkve Svetog Klimenta osnovao je 1925. godine duborezačku školu za mlade talente, koji su učili rezbarenje ikonostasa, salonskog nameštaja i drugih ukrasa od drveta. Nikolajeva radionica je postala čuvena debarska Zanatska umetnička škola. Iz nje su dolazili poznati majstori koji su izrađivali predmete visoke umetničke vrednosti, po ugledu na duborez crkve Svetog spasa u Skoplju i Svetog Jovana Bigorskog, u zapadnoj Makedoniji. Putujući po eparhiji, vladika se satima zadržavao u razgovoru sa običnim narodom. Na put je polazio sa tovarima hleba i usput ga delio pastirima na planinama. Sa njima je vodio razgovore o tome kako oni doživljavaju Boga i prirodu. Ta dragocena iskustva je i zapisivao. Svojim prijateljima Nikolaj je govorio: "Ostajao sam zbunjen i zadivljen pred njihovom verom i njihovim poimanjem Boga. Uzalud moji fakulteti i doktorati. Da mi je da se razučim i sve zaboravim, pa da se vratim onom neposrednom doživljavanju Boga i da teologiju učim po zvezdama i prirodi". A u Bitolju je zatekao vojnička groblja u očajnom stanju. Ograde popadale, krstovi polomljeni, stoka slobodno šeta među grobovima. Nikolaj je odmah pokrenuo uređenje francuskog i nemačkog groblja. Govorio je: "Mrtav neprijatelj nije neprijatelj. Oni, što ovde leže, ratovali su jedni protiv drugih za života. Smrt ih je pomirila". Zbog ovog svog podviga nagrađen je visokim odlikovanjima francuske i nemačke vlade. Patrijarh Varnava je 1936. godine posetio bitoljska vojnička groblja sa francuskim počasnim konzulom Marselom Devosom.
