pixabay.com

Nemački nedeljnik “Špigl” objavio je veliku reportažu koja analizira stanje u državama nastalim raspadom Jugoslavije, u kojoj se obrađuje i Hrvatska.

“Raspad socijalističke, multietničke Jugoslavije započeo je pre 30 godina. Danas državama koje su je nasledile još uvek nedostaje stabilnosti, a nacionalisti sve više određuju ton u društvu. Udaljavaju li se ove mlade demokratije od Evrope?” pita se “Špigl” i najavljuje u članku “putovanje rastrzanom regijom”.

Vučić kao faktor stabilnosti

“Špigl” članak započinje informacijom da predsednik Srbije Aleksandar Vučić uči nemački jezik, jer je Angeli Merkel obećao da će naučiti njen jezik dok je ona još kancelarka.

“Predsednik Srbije je doživeo transformaciju. Nekada zastrašujući nacionalistički agitator, 51-godišnji Vučić danas je saveznik konzervativne Evropske narodne stranke i na njega se gleda kao na faktor stabilnosti na zapadnom Balkanu, sklonom krizi. I to iako upravlja svojom zemljom na sve autoritarniji način”, navodi nemački nedeljnik.

Navodi se da je raspad komunističke države južnih Slovena započeo 25. juna 1991. godine, kada su se Slovenija i Hrvatska odvojile.

“Jugoslavija je bila jedna od najlepših zemalja u Evropi”, izjavio je Vučić za “Špigl”. I dodao: “Ali Srbi nisu bili zadovoljni situacijom s kojom su bili suočeni njihovi sunarodnici u susednim republikama. Hrvati i Slovenci bili su nesrećni iz drugih razloga, pa pretpostavljam da se moralo dogoditi kao što se dogodilo.”

Najveći problem Slovenije je Janez Janša

“Trideset godina kasnije, nakon krvavih ratova koji su koštali 130.000 života, dve države članice Evropske unije izašle su iz nesvrstane Jugoslavije, a još četiri se nadaju ulasku u EU, iako trenutno imaju malo izgleda za to. Kosovo je poseban slučaj: pet država članica EU još uvek odbija da prizna bivšu srpsku pokrajinu kao nezavisnu državu prema međunarodnom pravu”, piše “Špigl”.

Kada je reč o Sloveniji, “Špigl” piše da je ona dosta dobro prošla kroz pandemiju koronavirusa i da bi se mogla smatrati najuspešnijom republikom bivše Jugoslavije, ali da postoji jedan problem – Janez Janša.

“Janša – dvolični premijer koji je kao mladić prvo bio gorljivi komunista, a zatim protivnik režima, a sada se ponaša poput desničarskog populiste – pokazuje protivrečnosti cele države. Istorijski raskoli između partizana i fašista, komunista i crkvenjaka protežu se do danas. Janša negoduje protiv moći starih levičarskih struktura. Opozicija, međutim, tvrdi da je zemlja na putu da postane autokratija”, navodi se.

Hrvatska kroz prizmu Jasenovca

Deo reportaže koji se bavi Hrvatskom počinje sa spominjanjem Jasenovca.

“Sećanje na Jasenovac, ‘balkanski Aušvic’, jedno je od zanemarenijih aspekata novije hrvatske istorije: fašistički ustaški poslušnici ubili su oko 100.000 ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, u svojoj satelitskoj državi, koju je tolerisao Hitler. Razbijali su lobanje ljudima, nabijali bebe na kolac i odsecali genitalije. Jasenovac je bio balkanska verzija mahnitosti istrebljenja tog vremena”, piše “Špigl”.

Novinar nemačkog nedeljnika razgovarao je sa istoričarem Ivom Goldštajnom, koji je napisao knjigu o Jasenovcu.

“Jasenovac je živeo u sećanju i postao hrana za ratove devedesetih. Danas je to lakmus test kako se Hrvatska odnosi prema sopstvenoj istoriji”, rekao je Goldštajn za “Špigl”.

“Hrvati, osim ustaštva, nikad nisu imali svoju državu”

Goldštajn smatra da stvari idu nizbrdo otkako je Hrvatska 2013. godine ušla u EU.

“Konzervativna revolucija besni”, kaže on, “revizionisti su u porastu, pa čak i mladi postaju sve više nacionalistički nastrojeni i zatvoreni.” Kaže da u konzervativnom taboru raste uverenje da su hrvatski fašizam i jugoslovenski komunizam predstavljali svojevrsnu ravnotežu terora. “Naravno, to je sranje”, kaže istoričar za “Špigl”.

“Protivevropski osećaj raste, posebno u desničarskom taboru, zajedno sa šovinizmom i ponosom na prošlost. Morate uzeti u obzir da, izuzev ustaštva, Hrvati nikad nisu imali svoju državu”, piše nemački nedeljnik.

Ekonomska kriza, izbeglička kriza i sada koronakriza pogoršale su probleme zemlje. Osim svojih sanjivih jadranskih plaža, Hrvatska je i zemlja s gotovo potpuno nenaseljenim delovima zemlje, u istočnoj Slavoniji ili Baranji, i industrijskim ruševinama u blizini Zagreba. Statistika je takođe sumorna. Prošle godine je BDP zemlje pao za 9 posto. Masovno iseljavanje i odliv mozgova pogoršavaju nedostatak veština i krizu u sistemima socijalne pomoći, konstatuje nemački list.

1 KOMENTAR

  1. “Хрвати Усташе”? Сетиле се Швабе и одустају од планова да колонизирају Балкан?
    Или, Срби се још увек копрцају по целом Балкану. Ајде да обновимо Југославију, до следеће прилике.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime