50-01
29
Slučaj Trifković ponovo otvara bolno pitanje uticaja i organizovanosti srpske zajednice u Kanadi. Naime, pojedinci, njih ne mali broj, poslali su pisma članovima parlamenta, kao i premijeru Kanade u znak protesta protiv te zabrane, ali bez ikakvog odjeka.
Srpske organizacije ili su na ivici održanja života i aktivnosti, dakle formalno postoje, ili se njihovo delovanje prevashodno bazira na humanitarnom principu ili zemljačkim i regionalnim okupljanjima. Što bi se reklo, svako se o svom jadu zabavio, nikakve organizovane aktivnosti nema kako bi se poboljšao imidž Srba koji, nažalost, a to i slučaj dr Trifkovića potvrđuje, još uvek važe za loše momke.
Još od ratova 90-ih svaki put iznova se ispostavlja da Srbi ne znaju šta je lobiranje za vlastite interese i pre svega za istinu oko toga šta se dešavalo u strašnim 90-im, istinu koja je procesima u Haškom tribunalu, izgleda, zanavek zamagljena i izgubljena. Zvanična politika zapadnih zemalja i medijski kreirana opšta klima tumačenja ratova u BiH i Hrvatskoj u velikoj meri sprečava da se čuje srpski stav i objektivno razmatraju nekadašnji događaji.
Kanada je ovim procesom kompromitovala pretenzije da bude otvorena država u kojoj se poštuju akademska prava i prava na različito mišljenje i slobodu govora. Zaista je apsurdno da je Kanada zabranila Trifkoviću, koji je trebalo da govori o jednoj temi, ulazak u zemlju zato što postoje primedbe na njegove stavove o drugoj temi. Važno je još napomenuti da kakva god odluka da se donese, dakle da se ponovo zabrani Trifkoviću ulazak u Kanadu, ili da se potvrdi skidanje te zabrane, slučaj će, predviđa se, sasvim sigurno ići do Federalnog suda jer nijedna strana neće odustati od svojih argumenata.
