Doseljavanjem Slovena u velikom broju, Kijev će postati potpuno slovenizovano mesto. Konstantin Sedmi Porfirogenit, vizantijski car i istoričar u 10. veku, bavio se u svojim spisima i doseljavanjem Slovena u Kijev. Prema njemu, najveća doseljenja plemena su bila srpska: Drevljani (Drvljani), Dragovići, Krivići, Serbioni.
Grčki istoričar Herodot piše kako su Kijevljani provodili zimu praveći čamce, dubeći oborena i na meru otesana debla. Bili su vešti trgovci, pazareći robu po celom Crnomorskom bazenu. Godine 846. Kijevljani su pozvali princa Rurika, ponudivši mu vladarski položaj. On im je uputio svog sina Oskolda koji je do 867. godine potčinio sve okolne narode kijevskoj vrhovnoj vlasti. U to vreme, Kijev je pripadao Kosarima. Među pripadnicima ovog naroda bilo je dosta hrišćana. Zahvaljujući njihovim inicijativama, hrišćanstvo će, uglavnom bez puno problema, prodreti na teritoriju ondašnje Rusije.
Smrt kneza Igora
Iste godine, 867, u Kijev dolaze mnogobrojna slovenska plemena i on postaje izuzetno važno vojno i upravno središte cele regije. Oskold je, kao dokaz svoje narasle moći, organizovao jednu vojnu ekspediciji na Konstantinopolj, što će izazvati niz nesporazuma između Rusa i Slovena u Novigradu. Ovo će se završiti tako što će Oleg ubiti Oskolda, zauzeti Kijev 882. godine i nedugo potom ga proglasiti prestonim mestom Rusije. Njegov naslednik Igor venčaće se sa Olgom 903. Četiri godine posle toga, Oleg kreće u drugu vojnu protiv Konstantinopolja. Pohod nije, osim pokazivanja moći mlade narastajuće države, doneo opipljive rezultate te Oleg organizuje treću vojnu 907. godine. Ona se okončava 912. mirom i ugovorom o nesmetanoj trgovini.
Veliki knez Igor obnoviće neprijateljstva sa Konstantinopoljem i 941. organizovaće veliki pohod na taj grad. Oko ovog novog rata nije bilo opšte saglasnosti. Knez Igor je ubijen 943. u Korosteševu od strane pripadnika plemena Drvljana. Upravljanje državom preuzima Olga i ona prihvata Isusovu veru u svojoj sedamdesetoj godini, krsteći se 956. godine u Konstantinopolju. Međutim, nisu svi sledili primer Olge, velike vojvotkinje Rusije. Među paganima ostaje knez Svjatoslav. Godine 969. Olga će doneti jedan vrlo važan zakon – slovenski jezik postaje službeni.
Za grad Kijev postoje mnogi nazivi. Jedan je Sambatos. Hongri, starinom Ongri ili Iguri, zemljaci Fina, daleko od kijevske oblasti, pojavili su se na ovoj teritoriji u prvim vekovima naše ere i sve do 898. godine vodiće veće ili manje ratove sa Slovenima. Brunsvik, u putopisu, beleži: "Što se tiče plemena Hionita, ljut sam što se njihovo istorijsko poreklo ne može dokazati, istorijskom naučnom metodom, od domorodih Kijevljana, niti njihovo zemljaštvo sa Homerom jer grad Smirna osporava ovu čast ostrvu Hio. Da sam prošao Kiklade, u društvu sa grofom od Šoisela ili sa gospodinom Šatobrijanom, bilo bi mi potrebno, prolazeći Hio, da saopštim obaveštenja uzeta od Budrana, Ferarija, Turnforta, Drapera i Čendlera, o starim kolonijama Hiona. Do ovog trenutka nepoznato nam je da su otišli tako daleko na sever."
Godine 1320. Gedimin, veliki vojvoda litvanski, osvojio je Kijev i celo vojvodstvo. Da bi uz sebe vezao nove podanike, budući da je bio mnogoverac, za vladara Kijevskog vojvodstva postavio je princa Holsanija, krštenom po pravoslavnom običaju. Njegov sin Olgerd proširiće postojeće teritorije do ušća Sinjevode, u Dnjestar, reku Don i pripadajuću oblast Azova, nakon velikih vojnih pobeda nad trojicom tatarskih prinčeva, u čijem posedu su bile pomenute teritorije sve do 1331.
Ko su bile Varjage? Ime plemena Varjaga obuhvata različite nacije, pišu autori koji su istraživli poreklo ovog višenarodnog plemena. Bili su pogranična ili priobalna nacija, podeljena na više plemena: Varjage, Svione ili Švede, Varjage-Urmane, Angle i Varjage-Ruse. Jezik Sviona, majka nemačkog jezika, bio je i jezik drevnih Rusa i razlikovao se od jezika Slovena. U rana vremena, Varjage su se bavile pljačkom i piraterijom, smatrajući to časnim zanimanjima. Na čelu pirata stajali su njihovi prinčevi i kraljevi. O statusu ovog piratsko-pljačkaškog društva piše Torfeus, ističući da su Varjage rod viteškog staleža; područje Baltika bila je teritorija njihovog delovanja. No, vršili su upade sve do finskih zaliva. Od svih plemena Varjaga, glavnu reč u pohodima vodili su prinčevi na čelu Varjaga-Rusa. Istorijski zapisi pominju i Jaropolka, velikog vojvodu Kijevljana i Olega, vojvodu na čelu Drvljana.
U Historia Punica
piše: "Kada su Grci i varvari počeli da trguju, položaj Varjaga postade častan. Ovo ime nekoliko naroda proslavi se u mnogim pesmama. Na pitanje, da li su oni besramni pirati, ne može se odgovoriti a ne može se (sada) ni postaviti." Hristijanizaciju Kijeva, Novigrada i cele Rusije započeće knez Vladimir, sa titulom velikog vojvode Rusije, godine 991. Na poslovima hrišćanske konverzije, javno oglašenim, biće angažovani Joakim, episkop Novigrada i Dobrinja, komandant ruskih trupa, jer je proces prelaska na katoličanstvo išao teško, pa su Novograđani često prevođeni na novu veru vatrom i mačem, kako svedoči Joakim.
ŽMEĐUNAS:Nestorova hronika
Principat, ili kneževstvo Polotsk, obnovila je kijevska Rusija 980. godine. Osnovala su ga plemena istočnih Slovena Krivića, u ranom srednjem veku. Godine 568. pridružila su im se plemena Vjatića i Radimića, što emigriraše sa poljske teritorije. Na čelu Principata stajala je domaća dinastija čiji je osnivač bio Rogvold, 978. godine. Oni 1065. godine trpe napad Litvanije, a 1219. godine potpadaju pod vlast Mingajla (Mihajlo) i Velikog vojvodstva Litvanije koje uvodi republikansko uređenje, stavljajući ih u vazalni odnos. Od 1390. godine Polotsk postaje vojvodstvo. O Kneževstvu je prvi pomen sačinio Nestor, na osnovu zapisa Povest vremenskih let, nastalih u Kijevu, između 850 i 1110. Prvu redakciju sabrao je ovaj monah 1113. i od tada je ona poznata kao Nestorova Hronika.
|
Mačem širila hrišćanstvo Igor, Rurikov sin, bio je knez Kijevske Rusije. Pošto je pokorio plemena Ugliča, Drevljana i Pečenega, preduzeo je dva pohoda protiv Vizantije 941. i 944. i opsedao je Carigrad. Neuspešno ratovanje s velikim carstvom na istoku morao je da okonča trgovačkim ugovorom. U njegovo doba ubrzan je proces feudalizacije u Kijevskoj Rusiji, ali su ga pratile pobune zbog visokih dažbina, poluđe. Pobunu su podigli Drevljani. U obračunu sa njima Igor je zarobljen i ubijen 945. godine. Tron je nasledila njegova udovica Olga i vladala u ime svog maloletnog sina Svjatoslava Igoroviča. Ona je kaznila Drevljane koji su joj ubili muža. Zbog zasluga u širenju hrišćanstva, crkva ju je proglasila sveticom pod imenom Sveta Jelena.
|
