Svaki drugi građanin Srbije podržava dijalog Beograda i Prištine, ali većina ne vidi mogućnost suživota Srba i Albanaca, pokazalo je najnovije istraživanje Beogradskog centra za bezbednost, prema kojem ispitanici podržavaju sporazume iz Brisela i Vašingtona, ali ne vide korist od njih.
Iako polovina anketiranih daje podršku dijalogu o Kosovu, više od 90 odsto njih ne misli da može imati koristi od toga, a 50 odsto ne zna šta je cilj pregovora. To, kako se se ocenjuje u istraživanju, pokazuje da građani veruju u potencijal dijaloga za rešavanje problema, ali misle da je protraćen na bavljenje sporednim stvarima, pa od njega nema koristi.
Ovi rezultati veoma dobro odražavaju sadašnju medijsku i političku situaciju u Srbiji, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Istraživanje, prema njegovom tumačenju, pokazuje da su stavovi građana preslikani onome što čuju iz medija.
– Mediji proizvode efekat da je dijalog nešto najbolje što bi moglo da se radi u ovom trenutku na pitanju rešenja problema, a građani to prihvataju. Međutim, sa druge strane, kad je reč o Kosovu, ljudi ne vide perspektivu onoga što se zove dogovor iz Vašingtona jer se benefiti ne vide, pa ne znaju vodi li to nekuda – pojašnjava ovaj stručnjak.
On ukazuje da sve vezano za Kosovo predugo traje, pa se, kako ističe, zato stvara konfuzija kod građana.
– Vašintonski sporazum je deklarisao da treba sarađivati po pitanju Kosova, ali je na tom prostoru politički haos jer elita u Prištini ne želi razgovore i to pokazuje stalnim slanjem negativnih poruka, kao i izjava koje dolaze iz političkih stranaka kosovskih Albanaca da je suživot nemoguć – ističe naš sagovornik.
Istraživanje pokazuje da se građani ne odriču Kosova i istovremeno žele pomirenje i normalne odnose, ali polovina misli da sporazum neće biti postignut, dok četvrtina veruje da će to biti u sledećih tri do pet godina.
Čak dve trećine građana smatra da u skorijoj budućnosti neće doći do normalizacije odnosa bez obzira na ishod dijaloga, dok ostatak vidi sporazum kao preduslov. Njih 70 odsto smatra da neće biti mira između Srba i Albanaca na Balkanu u bliskoj budućnosti. Pokazuje se da čak tri četvrtine građana ne bi prihvatilo da kosovski Albanci budu javni zvaničnici u Srbiji ili da budu u braku sa nekim od članova njihove porodice, a dve trećine odbija da im budu nadređeni na poslu.
Ipak, istraživanje je dalo jedan ohrabrujući momenat, a to je da bi dve trećine građana prihvatilo kosovske Albance kao stanovnike iste države i kao komšije.
Dešavanja prave konfuziju
Dejan Vuk Stanković ukazuje da se iz svega vidi koliko su ljudi u Srbiji dezorijentisani zbog dešavanja na Kosovu.
– Situacija je opasna i konfuzna, ali nije ulog propaganda, već životi ljudi, pa vidimo da su građani za dijalog, a ne i za suživot, ali može i to ako žive zajedno – kaže Dejan Vuk Stanković, uz ocenu da je to proizvod poruka koje stižu iz političkog i medijskog miljea.
Rezolucija 1244 idealno rešenje
Istraživanje pokazuje da petina građana misli da je krajnji cilj vlasti očuvanje teritorije Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244, dok polovina smatra da bi to bio i idealni ishod pregovora. Procenjeno je, međutim, da većinski negativni stavovi prema kosovskim Albancima, sumnje u pozitivan ishod pregovora i mogućnost trajnog mira između Srba i Albanaca na Balkanu ukazuju na postojanje kognitivne disonance.
Priština uvodi verbalni delikt
Zamenik predsednika Skupštine opštine Gračanica Granit Gaši podneo je krivičnu prijavu protiv predsednika te opštine Srđana Popovića zbog njegovih izjava o bilbordu sa natpisom OVK postavljenom na prilazu tom mestu. Gaši je prijavu zasnovao na Popovićevim izjavama da je postavljanje bilbord “Sloboda ima ime – OVK” provokacija na ulazu u jednu od najvećih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji i optužio prvog čoveka opštine za “podsticanje razdora i netrpeljivosti”. Srpska lista tvrdi da ova prijava, kao i nedavna presuda protiv člana predsedništva SL Ivana Todosijevića pokazuju da Priština planira da uspostavi verbalni delikt kao novo sredstvo institucionalnog pritiska na srpski narod.
– Na tlu Evrope u 21. veku pred očima evropske i svetske javnosti, ali i sijaset međunarodnih organizacija na Kosovu srpskom narodu se uvode anticivilizacijske zabrane i krši pravo na slobodu govora – poručuju iz Srpske liste i od predstavnika međunarodne zajednice zahtevaju da se jasno odrede o uvođenju verbalnog delikta.
