Srbija i Kosovo: Sednica Saveta bezbednosti UN na 20. rođendan Rezolucije 1244

EPA/Jason Szenes

Dok se vojska Srbije povlačila sa Kosova, pre 20 godina u Ujedinjenim nacijama usvojena je verovatno najcitiranija rezolucija na Balkanu – rezolucija 1244.

Kosovo je u međuvremenu proglasilo nezavisnost, pregovori Beograda i Prištine traju već godinama i ova rezolucija više nema isti značaj, ali analitičari kažu da od njenog usvajanja – nije bilo značajnijih diplomatskih pomaka.

Na dan kada je ovaj dokument usvojen, Savet bezbednosti UN-a na istom mestu raspravlja se o istoj temi – krizi na Kosovu i to 114. put. Kao ni rezolucija, ni ove sednice nemaju više velikog značaja, dodaju stručnjaci.

– Na sednici možemo očekivati jedan mali duel. Rusi će napadati zbog njihovog čoveka iz UNMIK-a, kritikovati NATO, proći će u razmeni optužbi i na tome će se i završiti – objašnjava spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za BBC na srpskom.

Pripadnik Misije privremene uprave UN-a na Kosovu (UNMIK), inače ruski državljanin, povređen je i uhapšen u akciji kosovske policije na severu Kosova 28. maja.

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je “privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije” – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U okviru redovne sednice SB o Kosovu, koja se doskoro održavala četiri puta godišnje održava u Njujorku, šef UNMIK-a Zahir Tanin daće kratak pregled najnovijih događaja i poslednjeg izveštaja generalnog sekretara.

Srbiju predstavlja šef diplomatije Ivica Dačić.

Od usvajanja Rezolucije 1244 održano je 113 sednica Saveta bezbednosti – redovne, vanredne, otvorene i zatvorene, kao i deset posebnih sastanaka na kojima su samo pročitana predsednička saopštenja.

Velika Britanija tražila je nedavno da se pitanje Kosova zauvek skine sa dnevnog reda ovog tela, dok su Amerikanci i Rusi smatrali da sednice treba da se održavaju dva, odnosno tri puta godišnje. Postigli su kompromis u februaru: ove godine biće ih tri, a od 2020. održavaće se dva puta godišnje – u aprilu i oktobru.

– Značaj predstojeće sednice je prilika da Srbija na dovoljno važnom mestu iznese jasno stav – kaže za BBC profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Vladan Kutlešić. Ni on ne očekuje mnogo od ove rasprave.

“Ne verujem da je realno da SB donese neku jedinstvenu ocenu, makar da ona bude pomiriteljska i kvazisimetričnog stava – da se pozivaju obe strane da nešto urade”.

Kutlešić kaže da je sednica još jedna prilika da zemlje članice Saveta bezbednosti još jednom iskažu podršku strani za čije se interese zalažu – bio to Beograd ili Priština.

Savet bezbednosti ima 15 članova – pet stalnih Amerika, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska i 10 rotirajućih koje bira Generalna skupština UN na period od dve godine.

– Da bi se doneo zajednički stav potrebno je da ga podrži većina članova Saveta bezbednosti, ali da niko od takozvane velike petorke ne budu protiv – napominje Kutlešić.

– Malo je verovatno da se ovde svi bar i prećutno saglase – glasaju nogama, kako se to kaže. Recimo, kada je donošena Rezolucija 1244 Kinezi su izašli iz sale – ističe Kutlešić, koji je 1999. kao specijalni izaslanik jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića bio član delegacije u Rambujeu.