Štednju je kao "prilično važnu" ili "važnu" stavku ocenilo 69 odsto ispitanika u Srbiji, dok je istu ocenu u Rumuniji dalo 83 odsto, a u Mađarskoj 85 procenata anketiranih.
Međutim, u Srbiji neke od vrsti štednje zaista koristi samo 22 odsto ispitanika, dok 78 odsto ne štedi, što je sušta suprotnost situaciji u, recimo, Austriji u kojoj je svega tri odsto anketiranog stanovnistva izjavilo da nema ušteđevinu.
|
Među stanovnicima Srbije koji štede, više od polovine uspeva da uštedi do 50 evra mesečno, oko 18 odsto uspeva da uštedi između 51 i 100 evra, a oko 10 odsto između 101 i 200 evra. |
U proseku, građani Srbije koji štede mesečno "na stranu" odvajaju 82 evra, dok se u Mađarskoj u proseku štedi oko 53 evra, u Ukrajini 48, u Rumuniji 43, a u Češkoj oko 95 evra mesečno. Austrijanci koji štede odvajaju 155 evra mesečno u proseku.
U narednih pet godina, pokazalo je ispitivanje, situacija u Srbiji se neće promeniti, jer je 44 odsto ispitanika reklo da će i u tom periodu štedeti isto koliko i sada.
Kao i u drugim državama regiona, ispitanici u Srbiji su devalvaciju i inflaciju najčešće navodili kao ograničavajući faktor vezan za štednju.
