Srbija je danas, sa još pet zemalja, potpisala sporazum sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) u Beču, zahvaljujući kojem je Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici postati centar za obuku i edukaciju stručnjaka iz celog sveta.
Pored toga, povodom 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, jedne od znamenitih Srpkinja svog vremena, u prostorijama IAEA u otvorena je izložba posvećena velikoj naučnici.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković istakla je da je Institut za onkologiju iz Sremske Kamenice dobio privilegiju da potpiše sporazum sa IAEA i od danas postaje mesto za obuke, razvoj veština i unapređenje znanja u oblasti onkologije za ceo svet.
– To veliko prznanje za nauku u našoj državi – naglasila je Gojković.
Inače, Institut u Sremskoj Kamenici sarađuje sa IAEA više od 20 godina.
Sporazumom se omogućava saradnja s drugim centrima, a Sremska Kamenica postaje centar za edukaciju stručnjaka, prepoznat kao baza koja po kvalitetu može da pruži široko znanje.
Pored toga, današnji dan u sedištu Ujedinjenih nacija u Beču bio je u znaku Mileve Marić Ajnštajn, naučnice koja je rušila barijere u nauci.
Izložbu „Mileva Ajnštajn Marić: matematičarka, fizičarka, saradnica i supruga Alberta Ajnštajna“, organizovao je Muzej Vojvodine, pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade.
Gojković je istakla da je Mileva Marić žena koja je ostavila dubok trag u istoriji nauke.
Podsetila je da je Mileva bila pionirka svog vremena, jedna od malog broja žena koja je uspela da uđe u svet visoke matematike i fizike na čuvenoj Politehnici u Cirihu, u gradu u kojem je započela intelektualni i životni put sa Albertom Ajnštajnom.
Gojković je naglasila da je Milevina uloga u Ajnštajnovom radu i razvoju nekih od ključnih ideja moderne fizike, uključujući i teoriju relativiteta, bila aktivna i značajna.
– Njihovi zajednički proračuni i diskusije predstavljali su intelektualni temelj koji je promenio tok nauke. Podatak da je Ajnštajn, nakon dobijanja Nobelove nagrade za fiziku 1921. godine, po dogovoru nagradni fond ustupio Milevi, svedoči o njenoj ulozi u njihovom zajedničkom naučnom stvaralaštvu – rekla je Gojković.
Napomenula je i da je Mileva svoj život vezala za više evropskih gradova – Cirih, Beč, ali i Novi Sad, gde je određeno vreme živela sa Ajnštajnom, čime je postala most koji povezuje kulturne i naučne prostore.
– Ova izložba nas podseća da nauka nikada nije delo jednog čoveka, već plod zajedničkog rada i inspiracije. Mileva Marić Ajnštajn bila je pionirka, uzor i simbol upornosti, a njen doprinos se i dalje proučava i sve više uvažava – naglasila je Gojković i dodala da Mileva nikada nije uspela da diplomira, jer se, kao žena, susrela sa preprekama tog doba.
Poručila je da upravo obeležavanje 150 godina od rođenja Mileve Marić treba da bude podstrek da se snažnije prepozna i podrži uloga žena u nauci, jer se samo tako može graditi budućnost zasnovana na znanju i ravnopravnosti.
Na otvaranju izložbe obratio se i zamenik generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Hua Liu koji je naglasio da je Mileva bila veliki naučnik, kao i njen doprinos fizici i nuklearnoj fizici.
– Radosni smo što ove slavimo 150 godišnjicu od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, koja je primer za žene u svetu. Ohrabrujem sve žene da se angažuju u nuklearnoj fizici, ali i u drugim oblastima – rekao je Liu.
Događaju je prisustvovala i direktorka Muzeja Vojvodine Čarna Milinković.
