Kulturno-umetničko društvo Srbija iz Dortmunda je povodom 20 godina postojanja organizovalo jubilarnu folklorijadu sa motom “Svi u kolo”. Pažljivo i dugo pripremanoj proslavi prisustvovalo je oko 1.000 folkloraša i gostiju.
Za ovu posebnu priliku odabrana je velika sala Srednje škole “Hajnrih Bul” u Dortmundu. Iako je kraj miran, a parking veliki, mnogima je zbog velikog broja posetilaca bilo nemoguće da nađu mesto za automobil. Ali već na ulazu u salu, gde vas dočekuju brojna nasmejana lica i vesela graja naših ljudi pomešana sa tonovima muzike koja budi radost i nostalgiju, na sve se brige zaboravi.
U predvorju tradicionalni doček, hleb i so, a mnogi su zastali i kraj štanda gde se kupovinom majica i suvenira pomaže sunarodnicima na Kosovu i Metohiji. Naravno, domaćini i domaćice iz Srbije u prepoznatljivim crvenim majicama sa poznatim logom, osmehom ukazuju gostoprimstvo.
Iako zaista velika, sala je, skoro tesna, prepuna je ljudi, igre, pesme i radosti. Za dugim stolovima sede porodice, prijatelji, komšije iz Srbije i iz Nemačke. Uživaju uz muziku koja staje samo u malim pauzama radi najave sledeće tačke, a uživaju i u hrani i piću koju donose spretni domaćini. Posebno su zadovoljni sladokusci mališani jer kolača i torti ima u izobilju.
Bina je ukrašena logom kluba, a velikim slovima, ćirilicom ispisan je poziv “Svi u kolo” – kojim su domaćini, kako reče na otvaranju programa njihov dragi gost, otac Danilo Dangubić, pozvali sve u srpskoj zajednici, da pruživši ruke jedni drugima paze jedni na druge. Dobar deo sale obavija srpska trobojka sačinjena od nizova balona. Svaki detalj potvrđuje da KUD Srbija s pravom nosi to ime. Nešto više o detaljima organizacije proslave priča nam potpredsednik Dragan Gagić koji u tome učestvuje porodično, sa suprugom i ćerkom.
– Večeras je naš jubilej – 20 godina kako negujemo tradiciju i organizujemo druženja. Veoma je zahtevno napraviti ovako veliki skup i zato smo veoma zahvalni svim članovima Srbije za energiju i znanje, posebno ženama koje su pripremile ovako bogat i dobar izbor hrane. Mnogi su od jutros ovde – svi su tu i sve rade zajedno. Ta slika tako divnog tima i jeste zapravo najveći razlog za slavlje – ponosno naglašava Dragan, koji zahvaljuje i svima koji su došli na proslavu jubileja.
Brinući o tom duhu zajedništva već godinama kao predsednik kluba, Dragan Ivašković se, u društvu dvoje mladih igrača na bini našao i u ulozi voditelja. Stigao je i da se presvuče pa je iz civila uskočio u narodnu nošnju, svima uputio dobrodošlicu i poziv na veselje. Otvorio je program u kome su pored Srbije nastupili i Moravac iz Diseldorfa, Kolo iz Esena, Radost iz Leverkuzena, Jelek iz Vupertala, Zora iz Ratingena i “Nikola Tesla” iz Hagena. Pohvalivši dugogodišnji vredni rad čuvara tradicije i zajedništva i poželevši im dalji uspeh na tom putu, sve u sali pozdravili su Branislava Perić, generalni konzul u Diseldorfu, Dragan Popović, konzul, i sveštenici Danilo Dangubić i Mihajlo Stojičić.
Mnogi nastupi folklora su na ovoj svečanosti nečim izuzetnim plenili pažnju i budili radost, ali i zajednički nastup svih koji su ikada bili članovi Srbije i igra “Vremeplov” zasigurno su našli mesto u svim srcima, a aplauzi, pa čak i pokoja suza bili su dokaz tome. Svojim nastupom lep ukras programa bio je i Dečji crkveni hor Roman melod, koji vodi popadija Anđela Dangubić. Na kraju, oko ponoći, reči zahvalnosti gostima, a radost koju su poneli bila je najlepši poklon Srbiji za jubilej.
Najveće blago brojno članstvo
Razmišljajući o najznačajnijim i najlepšim postignućima kluba, predsednik Dragan Ivašković je za “Vesti” izdvojio pre svega brojno članstvo.
– Više od 200 ljudi, i naši igrači, njih 80 u četiri grupe – dečja, srednja, prva i veteranska, dokaz su našeg dobrog druženja. Tri zlatne plakate na Evropskim smotrama i pet na smotrama Nemačke – dokaz su naše dobre igre. Konačno, izuzetna saradnja sa gradskim vlastima u Dortmundu i podrška koju nam naš konzulat pruža i naše članstvo u brojnim folklornim savezima – dokaz su dobrog rada uprave. A među najlepšim uspesima sigurno se ne može zaboraviti Otvaranje trga Novog Sada u Dortmundu, gde smo mi bili domaćini, a verujem da je to sada za mnoge i koreografija “Vremeplov” kojom smo obeležili jubilej.
Nema treme
Pre izlaska na binu folklorna društva su se pripremala za nastupe. Kako bi svi dobili svoj prostor za pripremu, ali i druženje, hol i stepeništa su improvizovanim pregradama pretvoreni u zasebne prostorije. U njima su vladali radost i zajedništvo. Članovi Jeleka iz Vupertala obukli su nošnje pa su bili radi da se fotografišu, a Jovana i da podeli utiske.
– U početku, pre osam godina, imala sam tremu pred nastup, a sada samo odgovornost da koraci budu dobri, posebno kada igram “Leskovac” – to mi je omiljena igra. Osim toga raduje me druženje, za to se uvek nađe vreme, i to je svima nama velika motivacija – sa osmehom poručuje Jovana.
Prelepa nošnja
Veterani Radosti iz Leverkuzena spremaju se za svoj prvi nastup. Okružili su svog koreografa Snežu i dok im stavlja kopče i popravlja jeleke prate svaki njen pokret. Ipak, uspeli smo da porazgovaramo sa Dragicom Babić i ona nam je zadovoljno rekla:
– Nošnja mi je prelepa, veoma bogata i osećam se veoma dobro u njoj, posebno zato što tako lepo paše uz naše igre iz okoline Beograda.
Ponovo zajedno
Zadivljujuće veselo i užurbano kao u košnici bilo je u prostoriji domaćina. Nije ni čudo, tu su svi, od najmlađih do najstarijih igrača, pa još i bivši. A tek nošnje, iz svih krajeva i od svih igara. Zamolili smo Aleksandru Šalić da nam objasni šta se to sprema.
– Spremili smo koreografiju “Vremeplov” Velimira Agovskog koja je okupila i sve nas koji smo nekada igrali u ovom društvu. Neki igraju drugde, neku ne igraju više, ali ovaj jubilej je učinio da ponovo zajedno zaigramo i malo je reći da smo time obradovani. Spremili smo igre iz Pirota, Krajišta, Gnjilana, Vladičinog Hana, Šumadije… A moja nošnja je posebna – tako su se u Gnjilanu oblačile mlade – ne krijući uzbuđenje ispričala je Aleksandra.
Obrazi rumeni kao u pesmi
Na svoj način je interesantno bilo šminkanje članova KUD Kolo iz Esena. Devojke su veselo, sigurnim potezima četkica za šminku, pomagale jedna drugoj, naravno raspoložene za slikanje, a Snježana Mihajlović i za razgovor.
– Ne znam koja igra mi je omiljena, jednostavno uživam sve da igram, privlači me radost koju ona donosi, ali se od prošle godine malo izdvojila “Žagubica” jer smo sa njom pobedili na Smotri. Sada je obožavam – veselo objašnjava Snježana i dalje nam otkriva:
– Zanimljivo je šminkanje, nije obično, već scensko. Pazimo da boje idu uz nošnju, da trepavice budu duge i obrazi rumeni, da naša lepota bude kao ona opisana u narodnim pesmama. Ali, druženje i društvo je ono što nama najviše dobra donosi!
Treća generacija
Na poziv da se fotografišu za “Vesti” okupila se pred sam nastup cela grupa Zore iz Ratingena. A sa predsednikom Milkom Živkovićem razgovarali smo o mladima u klubu.
– Svi mi u folklornim društvima nosimo odgovornost čuvanja naše tradicije i našeg jezika. Ovo je već treća generacije mladih ovde. Njima tu lepotu i ljubav prema našoj kulturi treba predati, a nekada stvarno nije lako. Ova okupljanja, druženja, međusobna posećivanja i proslave mnogo doprinose tome – zaključio je Milko.
Uživala i Tara
Mala Tara Kusovac je veoma zainteresovano pratila stotine ljudi oko sebe, ali i nastupe folkloraša. Njena mama Maja nam je sa osmehom rekla:
– Rođena sam u Dortmundu i igram u folkloru “Nemanjići”, a ovde sam jer volim da vidim ovako lepe nastupe, atmosfera je prijatna, ljudi veseli, sve mi to mnogo znači pa sam i moju Taru povela. I dopada joj se veoma, sve prati, ali moraćemo malo ranije kući.
Aplauz za Ratka
Posebno lep i značajan trenutak bio je kada se na bini, kao počasni član društva i zaslužni pojedinac kome se dodeljuje zahvalnica, našao i saradnik “Vesti” Ratko Patković, pozdravljen burnim aplauzom publike.
– Zahvalnica koju sam dobio od KUD Srbija dirnula me u srce i dušu. Posebno jer su dodelu tog priznanja usaglasile sve generacije Srbije. Pratio sam njihov rad od početka, pre 20 godina. U te dve decenije postigli su sve što je bilo moguće. Izazivali su ovacije na svim svojim nastupima širom Nemačke i zavičaja. Želim im puno uspeha kao i do sada. Njihov plodonosni rad, posebno sa mladima koji su rođeni u dijaspori, garantuje da oni nikada neće zaboraviti odakle potiču i gde su im koreni. Hvala ti, moja Srbijo – ističe Patković i dodaje da priznanje nije dobio samo on, već i svi u “Vestima”.
