U Valjevu i obližnjem selu Bujačić juče je obeleženo 15 godina od pogibije komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka, pukovnika Milenka Pavlovića, stradalog tokom NATO agresije na Srbiju.
| Nećete vi da ginete, ja ću!
Kada je 4. maja 1999. stiglo naređenje o poletanju na NATO avione koji su nadleteli Valjevo, pukovnik Pavlović je dežurao na izmeštenom komandnom mestu u Staroj Pazovi, ali je tražio da mlađi kolega ne poleti. Uz komentar:
|
Da podsetimo, Pavlović je upravljao jednim od svega 14 migova 29 koji su imali neke šanse da se suprotstave avijaciji NATO od čak 600 letelica.
Na radaru je pokazivalo stotinak neprijateljskih pravih i lažnih ciljeva, a na drugoj strani bio je Pavlović – sam!
Poginuo je posle 12 minuta, uz reči: "Imam ih, imaju i oni mene!" Za svoje delo nikada nije proglašen herojem, a posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom.
Sagovornici "Vesti" kažu da Srbija generalno ima problem što se kasno priseća svojih heroja, pa joj se lako može dogoditi da se i onih, proizašlih iz rata protiv NATO-a, seti tek za 100 godina, mada i sada ima problem da se dostojno oduži onima iz Prvog svetskog rata.
– Herojski čin pukovnika Pavlovića nije jedini kojim bi ova zemlja trebalo da se ponosi, ali je tragedija što se i 15 godina od NATO agresije mi kao zemlja skoro pa stidimo branioca otadžbine. Taj termin je čak jedno vreme imao negativan kontekst. Šta ćete veći dokaz da ne brinemo o svojim junacima kad ne postoji ni spomen-obeležje – memorijalni centar koje bi podsećalo buduće generacije na herojstvo svih koji su 78 dana branili zemlju – ističe nekadašnji komandant RV i PVO, general Spasoje Smiljanić, autor najsveobuhvatnije knjige "Agresija NATO" o ratu 1999.
I autor druge, ništa manje zanimljive knjige "Vazdušni rat nad Srbijom", nekadašnji pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević se slaže da je potrebno institucionalno sećanje na heroje.
| Nerazumevanje
General Smiljanić upozorava da će nam se, bez ozbiljnijeg uključivanja države, i dalje događati apsurd da povodom početka agresije na SRJ predsednik Vlade Srbije ode na Straževicu kako bi se poklonio senima dvojice poginulih pripadnika Vojske, a ne ispred Komande RV i PVO gde je tabla koja svedoči o smrti 39 pripadnika ovog roda. |
– Sećanje na 1999. i heroje odbrane zemlje i dalje postoji, ali samo zahvaljujući agilnosti saboraca tih ljudi, a trebalo bi da postane briga države. Moralo bi da se obeleži i samo sećanje na neku žrtvu, ali i podseti na uzroke i povode koji su do nje doveli – naglašava Dimitrijević.
On ističe da kad je reč o herojima iz NATO agresije problem u tome što smo taj rat izgubili.
– Sasvim je sigurno da iz tog sukoba ima još heroja kao što je pukovnik Pavlović, posebno u kopnenoj vojci, ali takva junačka dela se obično "eksploatišu" posle pobeda, a mnogo ređe posle poraza – zaključuje Dimitrijević.
