Za svakog umetnika koji se bavi klasičnom i džez muzikom nastup u Karnegi holu u Njujorku, najčuvenijoj koncertnoj sali na svetu, predstavlja vrhunac karijere. Ne bez razloga: to dostignuće je najbolja preporuka koje, kao čarobni štapić, otvara sva vrata i pravi put do najvećih imena u svetu muzike. Neko na taj nastup čeka ceo život, a nekome, kao što je beogradski džez pijanista i kompozitor Dimitrije Vasiljević, koji živi godinama u Njujorku, to će se obistiniti 24. marta. I on taj dan iščekuje s nestrpljenjem, posebno zato što će svirati svoje kompozicije i svoje džez obrade.
– Svirati u Karnegi holu je za svakog muzičara velika stvar, a u mojoj karijeri je to do sada najznačajniji koncert – počinje Dimitrije svoju priču.
– Dobro se sećam kad sam došao u Boston prvi put 2007. godine. Nas nekoliko stotina novih studenata čekalo je na registraciju i stajalo je po kiši na ulici. Tada sam dobio registarski broj i rekao sebi: Evo stojim sad na kiši, sam sam, ne znam nikoga u Americi i sada sam samo broj, ali moj cilj je da jednog dana ovde ne budem samo broj, već puno ime i prezime. U međuvremenu sam završio Berkli univerzitet u Bostonu, a zatim 2011. prešao u Njujork. Počeo sam od početka, završio sam masters studije na Njujorškom univerzitetu, a onda sam upoznao Danijelu Milić, mog agenta, kojoj se dopala moja muzika i tada smo se dogovorili da se bavi organizacijom i ugovaranjem mojih svirki. Malo-pomalo, počeo sam sve više da sviram i evo došao sam, zahvaljujući njoj, do Karnegi hola. Od 2007. do danas prošlo je dosta, ali imam satisfakciju, a to je da sviram na ovako značajnom mestu! – veli Dimitrije.
Vasiljević je u Beogradu završio Muzičku akademiju, odsek Opšta muzička pedagogija, i tu je diplomirao za tri godine, 2007. Iste te godine, posle samo nekoliko meseci otisnuo se sam u Ameriku.
Dimitrije kaže da je počeo da svira od svoje šeste godine i da je oduvek znao da će biti muzičar.
– Moj životni cilj bio je da postanem što bolji i da naučim što više. Najpre sam svirao dugo, u toku školovanja, klasičnu muziku, a onda sam došao do džeza i tada sam shvatio da je Amerika najbolje tlo za razvoj bilo kog džez muzičara. Tako sam i došao ovde i ostao. Bila je to rešenost da pokažem da sam došao sam na pravo mesto i to najpre sebi, pa kolegama, i onda svojim roditeljima koji su u znoju lica svog uspeli da skupe neki novac i da me pošalju ovde. Mnogi nisu verovali, govorili su mi da sam suviše mlad, da je sve to skupo, ali sam imao taj inat da pokažem da mogu. Ipak, najviše me vukla ljubav prema muzici i želja da postanem bolji muzičar i da otkrijem što više u onome što radim.
Dok je bi dečak Dimitrije kaže da je jako malo vežbao, možda samo nekoliko sati mesečno, i da se više izvlačio na talenat. Seća se prvog časa i svoje divne profesorke Milene Ulmanski koja je na prvom času klavira uzela njegov kliker, nacrtala ga u notnom sistemu i rekla – ovo je nota. Tako je sve počelo.
– Bio sam tada lenj, a tek kasnije, u pubertetu kada sam shvatio da mogu da skidam rok, pop pesme i klavir je počeo da me interesuje u suštinskom smislu. Tad sam počeo da skidam pesme, da se interesujem, sviram sve i onda sam došao do džeza koji me je jako zainteresovao jer je pružao veliku slobodu i moć pokazivanja kreativnosti. Ali je moralo da se vežba i počeo sam, bez teranja, da vežbam za svoju dušu. Tek kada sam došao u Ameriku počeo sam da sviram po šest-sedam sati dnevno. Danas možda vežbam manje, sat-dva dnevno, ali to radim stalno.
Dimitrije je prošle godine objavio sa Kvartetom Dimitrija Vasiljevića album "Staza Silvana" (The Path of Silvan)
, a govoreći o značenju neobične reči silvan kaže:
– Silvan je mitski pas iz srpske mitologije, neobična zver velike konstitucije i inteligencije koja je u ranom srednjem veku pratila srpskog viteza od tame ka svetlosti. On se vezuje za red crvenih vitezova koji se opet vezuju sa viteškim redom kralja Žigmunda. Svidela mi se ta metafora o mitskom psu koji je bio veran pratilac srpskog viteza i koji mu je pokazivao pravi put kojim se ređe ide. Jer svako od nas bira svoj put. Možda taj put nije najblistaviji, možda nije glavni, niti svetao, ali je naš, mi ga najviše volimo i zato krčimo taj put jer imamo satisfakciju kad ga prođemo. To je taj "Put Silvana" objašnjava on.
|
Primer kojim se brani Srbija Danijela Milić, Dimitrtijev agent, kaže da je i ranije organizovala koncerte, ali da je u Dimitrijevoj muzici prepoznala nešto potpuno drugačije. Za Danijelu i Teslu Na novom Dimitrijevom albumu koji se zove "Metafora" nalazi se kompozcija Ditto posvećena Danijeli Milić, Dimitrijevom agentu. Tu je i pesma Njardencliff Jedva čeka Kaže da nema tremu, već jedva čeka da svira i podeli energiju koju ima sa publikom. Jedan od razloga zbog kojih jedva čeka taj događaj jeste što će to veče u publici sedeti i njegovi roditelji! Ne zaboravite svoju zemlju Na pitanje da li se u Njujorku druži sa kolegama iz Srbije, Dimitrije odgovara potvrdno i kaže da u ovoj metropoli ima naših dobrih muzičara. Tu je Rale Mićić, gitarista, i njegova supruga pevačica Alma.
|
