Svečanom liturgijom u hramu Svetog Jovana Vladimira u Minhenu uz prisustvo dozvoljenog broja vernika tradicionalno je proslavljeno Badnje veče i najavljen praznik Hristovog rođenja – Božić. Po završenoj službi izvršeno je miropomazanje prisutnih vernika i podeljeno Sveto drvo koje simboliše ovaj dan.
Iako se tradicionalno, posle liturgije vrši paljenje prošlogodišnjih badnjaka, ove godine je to izostalo. Oštre mere, koje su trenutno na snazi u Bavarskoj, sa ciljem suzbijanja širenja virusa, onemogućile su poštovanje određenih običaja, ali nisu uticale da se portom hrama širi radost zbog ovoh hrišćanskog praznika.
– Paljenje badnjaka je ove godine moralo da izostane, na molbu policijske uprave, s obzirom na to da se tim povodom uvek okupi veliki broj ljudi, a nama je bilo dopušteno da u crkvenom dvorištu sme da boravi u jednom momentu najviše dve stotine vernika. Svi smo teško podneli tu odluku, s obzirom na to da je to već ustaljena tradicija u našoj crkvenoj opštini – kaže nastojatelj hrama sveštenik Predrag Gajić.
Zaista, taj događaj u Minhenu bude obeležen uz pesmu, igru, kuvano vino, dečju graju i neizbežno pijukanje. Upravo je pijukanje mnogima jedan od najdražih običaja koji se tiču najradosnijeg hrišćanskog praznika.
Za Vukicu Hunings, lično, ovaj Božić se ne razlikuje od prethodnih.
– Moja porodica ga svakako proslavlja u najjužem krugu. Mislim da je žal prisutan jedino kod onih koji nemaju mogućnost da ove dane provedu zajedno, ali naša vera je jača od korona virusa, prebrodićemo i ovu trenutnu situaciju.
Vedrana Vasilić, koja je poreklom iz Novog Sada, ima sreću da u Minhenu ima rodbine, pa zajedno sa momkom praznike proslavlja kod najbližih članova familije, poštujući tradicionalne običaje.
– Najdraži običaj mi je božićni jutarnji doručak, kada poranimo, svi se okupimo, lomimo česnicu. Čini me srećnom kada smo na okupu – rekla je Vasilićeva.
Upravo to i jeste simbol Božića – zajedništvo, sloga, mir i porodica. I to je ono što nikakve mere ne mogu oduzeti, zabraniti ili odgoditi. Iako ove godine nismo u mogućnosti najradosniji praznik proslaviti i obeležiti kako smo možda navikli, nada svih je da će uskoro sve da se vrati u normalne tokove i da će se naredni Božić dočekati u slobodi, zdravlju i miru.
Najlepše uspomene iz detinjstva
– Prva asocijacija na Božić mi je badnjak. Sve najlepše uspomene iz detinjstva se tiču Božića. Braća su odlazila sa pokojnim ocem rano ujutro da useku badnjak, majka unosi slamu, koja stoji u kući sedam dana, onda smo pijukali, bacala nam je bombone, orase – seća se Vukica Hunings, koja ponosno ističe da su joj deca krštena u pravoslavnoj crkvi iako im je otac Nemac.
