Srpske tužioce niko ne ferma

PODRŠKA VLASTI: Naser Orić i Bakir Izetbegović

 

Centrala Interpola u Lionu povukla je srpske poternice za ratnim komandantom podrinjskih muslimana Naserom Orićem, ratnim šefom srebreničke policije Hakijom Meholjićem i Amirom Mehmedovićem zvanim Gera, koje je Beograd raspisao nakon što je 2011. godine pokrenuo istragu protiv ove grupe Bošnjaka za ubistvo devetoro civila u mestu Zalazje, u opštini Srebrenica. Šta je razlog za ovako neslavnu sudbinu srpskih poternica za koje su se u Beogradu nadali da će postati "crvene", odnosno, obavezujuća za sve članove Interpola, što podrazumeva hapšenje i izručenje osumnjičenih?
– Neozbiljne su naše poternice i oni ih smatraju ispolitizovanim, a tu je i prisutna i politička dioptrija zemalja koje treba da hapse po našim poternicama za ratne zločine. Kada je reč o poternicima zbog klasičnog kriminala onda se po njima postupa – konstatuje beogradski advokat Toma Fila.
On podseća na slučaj člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića i generala Jovana Divjaka, koji su po srpskim poternicama bili hapšeni (prvi u Londonu, drugi u Beču), ali su potom pušteni uz ocenu tamošnjih vlasti da ne bi imali fer i pošteno suđenje.

SLOBODAN ČOVEK: Hakija Meholjić

 

U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine odbacuju svaku odgovornost zbog ovakve sudbine poternice i smatraju da odgovor zašto je došlo do povlačenja treba potražiti u centrali Interpola u Lionu.
– Kako možemo mi da napravimo grešku?! Mi ocenjujemo da li ima dokaza za određena lica, nezavisno od njihove nacionalnosti i državljanstva. Interpolova centrala je odlučila da zemljama članicama Interpola da diskreciono pravo da tumače da li će nekog da hapsi ili ne – kažu u Tužilaštvu.
Kako se saznaje iz bosanskih medija, centrala Interpola je odlučila ovako zato što je u međuvremenu intervenisala BiH, a tamošnji ministar pravde Bariša Čolak je naveo i sa kojom argumentacijom su nastupali.
– Mi imamo protokol o saradnji i on upućuje da se razmenjuju informacije između tužilaca. Bilo bi logično, jer navedene osobe imaju državljanstva BiH i nastanjeni su u BiH, da se procesuiraju ovde – rekao je Čolak.
To što se zločin desio na teritoriji BiH, što su stradali državljani ove zemlje i što su osumnjičeni takođe njeni državljani ne isključuje, međutim, nadležnost srpskog Suda i Tužilaštva za ratne zločine. Prema zakonu o nadležnosti, srpsko Tužilaštvo goni odgovorne za ratne zločine koji su počinjeni bilo gde na teritoriji bivše Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve.
Druga je stvar Protokol o saradnji koju su januara 2013. potpisali srpsko i bosansko tužilaštvo, a koje omogućava dobrovoljnu razmenu dokaza i podataka i to, između ostalog, i sa ciljem eliminisanja paralelnih istraga. Prema Protokolu se, takođe, predviđa mogućnost da se postupci protiv osumnjičenih, odnosno optuženih za ratne zločine vode u zemlji gde imaju prebivalište, što podrazumeva rešavanje problema nedostupnosti velikog broja optuženih za ratne zločine.
– Mi imamo dobru komunikaciju sa kolegama iz BiH, ali kako da očekujete da će tamošnje pravosuđe da procesuira Nasera Orića kada ga posle naše poternice prima član Predsedništva Bakir Izetbegović? I kako da očekujete jedan regularan postupak kada je predmet protiv Orića, koje su vodile kolege iz tužilaštva u Bijeljini, preuzelo Tužilaštvo BiH, nakon čega je završio u nekoj fioci – odgovaraju u srpskom Tužilaštvu.