BORIS NIJE TRENER: Jon Cirijak
Jon Cirijak je verovatno bio prvi super trener u tenisu. Rumun se posle uspešne karijere u singlu preselio na klupu, a njegov najveći uspeh je – Boris Beker. Prvo je od njega napravio velikog šampiona a potom i bogataša jer se prešaltovao u menadžerske vode i sjajno iskoristio potencijal najmlađeg vimbldonskog šampiona. Mnogi kažu da Bekera – bar u onoj meri u kojoj je bio uspešan – ne bi bilo bez Cirijaka. Zato reči sumnje brkatog Rumuna u intervjuu nemačkom "Bildu" u kojima iznosi dileme povodom odluke Novaka Đokovića da angažuje Bekera za trenera imaju veliku specifičnu težinu.
– Zaista ne znam da li je Boris dobar trener – pita se Cirijak, 74-godišnji milijarder, koga "Bild" predstavlja kao najuspešnijeg menadžera i trenera u istoriji tenisa.
Ako su nekada bili nerazdvojni, jer Cirijak je, navodno, učio Bekera i kako da se udvara ženama, sada to izgleda nije slučaj.
– Ne znam da li je on ikada i radio kao trener. O njegovoj ulozi malo znam. Možda on sada pokušava da bude trener. Zaista ne znam šta se tačno dešava.
Cirijaku, koji na Rolan Garosu ima specijalno mesto na Centralnom terenu, na kome samo on sedi kada je na stadionu, nije jasno ni zašto je Srbin pozvao Nemca.
– Ne znam tačno šta Đoković traži od njega. Ako Boris treba da pokuša da popravi njegovu tehniku udaraca, onda je on pogrešan čovek za taj posao. Ne možete naučiti igrača svetske klase novim udarcima.
Cirijak objašnjava:
– Teniserima su za trenere potrebni ljudi koji o igri znaju više od njih samih. Da im objasni neke ključne detalje u strategiji. Ne treba im neko ko će nositi njihove rekete i držati im sveću.
Kaže da je najbolji primer Lendla i Mareja:
– Otkako je počeo da radi sa Ivanom, Endi se potpuno promenio. Drugačiji je. Lendl je obezbedio da sa Marejem postigne klik. Psihološki ga je unapredio. To je ozbiljan posao s visokim nivoom odgovornosti. Utisak je da u njihovoj saradnji Lendl dominira i zato je Marej počeo da osvaja velike turnire.
ANT.
Više nisu
u ljubavi
Cirijak ne krije da njegov odnos sa Bekerom više nije kao nekada:
– Vidimo se tri-četiri puta godišnje, popijemo pivo, popričamo o deci, pozdrav i zbogom. To je to.
