Rešenje za uređenje dela Beograda uz Savu trebalo bi da se izabere na međunarodnom konkursu, a ne da se veliki projekat Beograd na vodi gradi po ad hok principu, izjavio je predsednik Udruženja arhitekata Srbije Igor Marić.
On je kazao da pitanje da li je Beogradu na tom prostoru potreban još jedan tržni centar, površine 200.000 kvadratnih metara, koji će umesto izlaska na reku zatvoriti taj deo ili bi prednost trebalo dati kulturnim sadržajima jer danas Francuska više zarađuje od kulture nego od automobilske industrije.
|
Milioni za pripremu Pešački most |
Udruženja arhitekata Srbije tvrdi da je potrebno napraviti integralni, studiozan plan i uključiti građane u kreiranje Beograda na Savi. Dok u se medijima
najavljuje da će koliko sutra početi izgradnja Beograda na vodi i plasiraju virtuelne slike u novinama, arhitekti Srbije, institucionalno, osim možda pojedinci, nisu uključeni u taj projekat.
– Čemu sad takva žurba kao da su trke? Valjda u ovoj našoj ojađenoj Srbiji treba, kad su ovakvi planovi u pitanju, pitati široki krug građana, arhitekata, inženjera, ekonomista? – upitao je predsednik Udruženja arhitekata Srbije.
On je ocenio i da se nerealni rokovi za početak i završetak tog projekta jer je potrebno izmestiti saobraćajnu infastrukturu, doneti odluke relevantne uprave, poštovati procedure i uraditi detaljne, a ne samo prostorne planove.
Marić je kazao da je pri realizaciji projekta potrebno voditi računa o uređenju dela na levoj, novobeogradskoj obali Save, za koji trenutno nisu predstavljeni projekti.
Transparentnost Srbija upitala je nadležne organe da li su dali mogućnost i drugim potencijalnim investitorima da predlože projekat za izgradnju Beograda na vodi, i ako nisu, na osnovu kojeg propisa su isključili konkurenciju.
– Da li će u budućnosti kad potencijalni investitor predstavi projekat koji predviđa formiranje zajedničkog preduzeća u koje će država, odnosno grad uneti zemljište, a investitor novac, biti prihvaćena takva ponuda ili će se postupati selektivno prema investitorima? – upitala je Transparentnost Srbija.
Ova organizacija je zahteva na uvid javnosti na koji način će biti podeljena ulaganja, dobit i rizik poslovanja u budućem "zajedničkom preduzeću".
Tu su uključene stambene i komercijalne nekretnine, trgovački centri, objekti maloprodaje, ugostiteljstva, obrazovanja i zdravstveni centri. U prvoj zoni trebalo bi da budu izgrađeni ekskluzivni hoteli i najveći tržni centar u Srbiji, druga će obuhvatiti izgradnju kulturnih i sportskih objekata, a u trećoj zoni (uz Savsku ulicu i Karađorđevu) biće komercijalni objekti.
