EPA/Valdrin Xhemaj

Priština ne vodi spoljnu i unutrašnju politiku samostalno, niti su njeni stavovi autonomni. Zato svaki odgovor kosovskih vlasti Rusiji treba tretirati kao poruku Zapada Moskvi. Tu se ništa neće promeniti, osim ako dođe do ozbiljnog dijaloga između Beograda i Prištine, što neće biti skoro.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ovako komentariše tvrdnje kosovskih vlasti o „lošim namerama“ Rusije u regionu.

Ministarstvo spoljnih poslova tzv. Kosova, na čijem je čelu Meljiza Haradinaj Stubla oglasilo se s tvrdnjom da Rusija želi da „potkopa zapadni uticaj u regionu i nametne ruski“ i saopštilo da „nije iznenađujuće što iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije stižu izjave da su albanske stranke nacionalističke“, kao i da „sve albanske stranke na Kosovu imaju jasnu prozapadnu i evroatlantsku orijentaciju“.

Stubla je, reagujući na nedavne izjave portparolke ruskig Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, rekla da Moskva ponovo pokušava da spreči postizanje sporazuma Beograda i Prištine, želeći da „nastavi i pojača maligni ruski uticaj u regionu“, te da nije prvi put da se Rusija meša „sa svojim lošim namerama u regionu“.

Ta ocena usledila je nakon izjave Marije Zaharove, koja je forsiranje postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine okarakterisala kao destruktivno i izrazila zabrinutost zbog radikalizacije retorike kosovskih Albanaca nakon vanrednih parlamentarnih izbora.

Zapad preko Prištine šalje poruku Moskvi

Milivojević kaže da je reakcija Ministarstva spoljnih poslova tzv. Kosova „na liniji“ zapadnih interesa, i da se putem Prištine šalje poruka o „malignom uticaju“ Rusije u regionu i kako Rusija „minira“ pregovore iz sopstvenih interesa.

– Ona koincidira sa dolaskom Miroslava Lajčaka u posetu regionu, novom američkom administracijom i pokušajem da se dijalog obnovi na platformi koja podrazumeva zapadne strateške ciljeve, odnosno ono što oni nazivaju međusobno priznanje. S druge strane, vidi se određena nervoza, pogotovo kada se govori o unutrašnjoj situaciji na Kosovu – ocenjuje Milivojević.

Milivojević smatra da je napad na Rusiju pokušaj da se amortizuje negativna pozicija Prištine, kako u dijalogu, tako i u „ukupnom stanju stvari“.

– Kad govorim o ukupnom stanju, imam u vidu da se radi o neuspelom projektu, nemogućnosti da se kosovska državnost potvrdi i društvu koje apsolutno nije podobno ni po jednom kriterijumu demokratskih i drugih društava, a koje bi zasluživalo angažman na priznavanju društva i države Kosovo – napominje Milivojević.

Tenzije na relaciji Zapad – Rusija

Milivojević kaže da je saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Rusije u skladu sa ruskom pozicijom, kojom podržava Srbiju i koja je u funkciji zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.

– Ono što nam Aljbin Kurti saopštava kao platformu te vlade apsolutno ne obezbeđuje mogućnost ozbiljnog dijaloga. Ne vidim da će tu nešto ozbiljno da se desi, ali da će se na relaciji Zapad – Rusija dići tenzija vezana za region, uključujući i Kosovo, to je sasvim sigurno za očekivati, jer je Zapadu u interesu da se pitanje Kosova što pre reši u funkciji njihovih strateških interesa prema ’obuzdavanju‘ uticaja Rusije i Kine na ovim prostorima – ističe Milivojević.

1 KOMENTAR

  1. Američki narod se pita o toj politici koliko i srpski narod. Da li je Hitler pitao Nemce da napadne Poljsku? Isto tako je Klinton pitao Amerikance da napadne SR Jugoslaviju. Politiku vodi finansijski i vojni sektor. Njima jedino i odgovaraju krize i ratovi. Od toga žive. Briga ih što od toga ginu i Amerkanci.

  2. Pre bi se moglo reći da je uticaj Natoa i zapada maligan na celom Balkanu!!! Oni će se međusobno jesti ki’ žuti mravi!!!

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime