commons.wikimedia.org/www.flickr.com/people/45644610@N03
Izraelska vojska

Zamrzavanje i odmrzavanje, hlađenje i podgrevanje, i još malo pa će konflikti biti predstavljeni kao roba, tumači za „Vesti“ Dušan Proroković zamrznute sukobe koji se „mogu aktivirati po potrebi“.

– Oni nastaju kao posledica završene oružane konfrontacije kada se ne može postići zadovoljavajući mirovni sporazum, ili sukobljeni ostaju na sopstvenim pozicijama, dijametralno suprotno tumačeći dokumenta koja su doprinela uspostavljanju primirja – ukazuje naš sagovornik, ističući da to znači da formalno rat nije završen.

Pojam zamrznuti konflikt, prema njegovim rečima, ulazi u široku upotrebu početkom 90-ih, da označi „sporne teritorije“ na prostoru bivšeg SSSR, Nagorno Karabah, Abhaziju i Južnu Osetiju, kao i Pridnjestrovlje, mada ukazuje da to nisu najznačajniji primeri.

– Mnogo pre raspada SSSR u zamrznute konflikte se mogu upisati tajvansko, korejsko i kiparsko pitanje. Indija i Pakistan se spore oko Kašmira od 1947, status Tajvana, kineski Tajpeha je iz 1949, a dve Koreje od 1953. polažu pravo na teritoriju celokupnog poluostrva. Tursko-grčki konflikt na Kipru zamrznut je 1974, a između Maroka i Fronta Polisario u Zapadnoj Sahari 1991. godine – nabraja potencijalna žarišta.

Sve te priče, kaže, imaju dugu istoriju, komplikovane epizode i originalan razvoj, a današnji statusi su im različiti.

– Zapadnu Saharu su nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 1976. kao Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku priznale 84 članice UN, ali su u međuvremenu 44 zemlje povukle, suspendovale ili „zamrzle“ tu odluku, dok Tajvan priznaje 14 zemalja. Slučajevi dve Koreje i Kašmira su posebni, jer je Severna Koreja nuklearna sila od 2006, kao što su i Indija i Pakistan, u čiji je problem razgraničenja u oblasti Aksai Čin uključena i Kina. Ipak, i pored stalnih tenzija spor je pod kontrolom, jer postoji svest o mogućim posledicama „nuklearnog rata“, a suštinski to je slučaj i na Korejskom poluostrvu – priča ovaj ekspert.

On smatra da zamrznute konflikte treba povezati s odrednicama hladnog mira i hladnog rata.

– Hladni mir je stanje relativne usklađenosti dve strane koje su okončale sukob i opredelile se za koegzistenciju, svesne da spor nije rešen, niti može u dogledno vreme. Pod hladnim ratom se podrazumeva održavanje napetosti i nastavak sukobljavanja različitim političkim i ekonomskim sredstvima, neprekidnim propagandnim aktivnostima, ponekad uz povremeni oružani okršaj nižeg intenziteta.

Podrazumeva se, i vođenje indirektnih, posredničkih ratova, što je rezervisano za velike sile, eventualno neke regionalne aktere.

– Ključna opasnost za male zemlje „zaglavljene“ u zamrznutim konfliktima je neshvatanje verovatnosti da će postati sredstvo vođenja posredničkih ratova velikih sila. To se npr. desilo predsedniku Gruzije Mihailu Sakašviliju, koji je uleteo u rat protiv Južne Osetije, a u stvari je putem Gruzije pokušan posrednički rat NATO protiv Rusije. Da li jedna od dve zaraćene strane na Nagorno Karabahu igra ulogu posrednika neke velike ili regionalne sile, rano je zaključiti – kaže on.

Podgrevanje napetosti

Odmrzavanje konflikta, prema rečima Dušana Prorokovića, nastaje kao posledica podgrevanja napetosti neprestanim provokacijama.

– Sa zamrznutim konfliktom se može živeti i u stanju hladnog mira, uz postepenu normalizaciju odnosa do obostrano prihvatljivog nivoa saradnje. Zamrznuti konflikti se ne odmrzavaju sami od sebe – kaže ovaj spoljnopolitički ekspert.

Ozbiljne pripreme

– Za odmrzavanje konflikta oko Južne Osetije 2008, kao i sadašnji sukob Azerbejdžana i Jermenije, pripreme su dugo trajale. Nagorno Karabah je bio poprište i 2012, pa 2014. i 2018, godine a uvod u sadašnju eskalaciju bili su događaji iz jula 2020. godine. Ništa se nije odigralo iznenada – objasnio je Dušan Proroković.

Sutra – Šta su zamrznuti konflikti (3): Nevinih moćnika nema