Krsna slava zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. To je dan kada se porodice okupljaju oko slavske sveće, žita i kolača, čuvajući sećanje na pretke i zahvalnost svetitelju koji ih štiti. Svaka slava nosi svoje predanje i posebne običaje, a Aranđelovdan je jedan od praznika koji se u narodu smatra izuzetno moćnim i lekovitim.
Srpska pravoslavna crkva 21. novembra obeležava Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih bestelesnih sila, praznik koji je u narodu poznat kao Aranđelovdan. Smatra se jednim od najznačajnijih datuma u crkvenom kalendaru.
Na ikonama se prikazuje kao ratnik sa mačem ili kopljem, pa se veruje da je upravo on taj koji dolazi po ljudsku dušu kada dođe njen čas.
Sneg za Aranđelovdan
Aranđelovdan se obeležava u jesen, a prema predanju, svetitelj je dobio brigu o jesenjim i zimskim danima, periodu hladnoće i teškoća. Narod priča da u to vreme Arhangel Mihailo obilazi svet obučen kao prosjak, kako bi ukorio nevernike i pomogao onima u nevolji.
Postoji i staro pravilo za prognozu: kakvo je vreme na Aranđelovdan, takva će biti cela zima i kasno proleće. Ako bude padao sneg za Aranđelovdan, zima će biti oštra.
U pojedinim krajevima Srbije, Sveti Arhangel Mihailo poštuje se i kao zaštitnik stočara, jer se veruje da jedino on može oterati vukove od stada.
