Broj onih koji žive na egzistencijalnom minimumu će se drastično povećati u narednim godinama, izjavila je za Dojče vele Aneli Buntenbah iz Saveza nemačkih sindikata.
"Nama preti talas siromaštva starijih građana, jer na tržištu rada sve više ljudi potpada pod kategoriju slabo plaćenih. To znači da su doprinosi za penziju mali, a samim tim i penzije. Cvećarka, frizerka, čistačica, sve one zarađuju malo, tako da će malo i imati – kada prestanu da rade", rekla je Buntenbah.
Razlog se može tražiti u izmenjenoj demografskoj strukturi. Stanovništvo je sve starije, a ukoliko se nastavi aktuelni trend, upozoravaju stručnjaci, već 2030. bi mogao da se udvostruči broj starijih od 80 godina.
Od 1990. do danas, država godišnje izdvaja više od 80 milijardi evra za popunjavanje praznina nastalih usled smanjenih doprinosa. Međutim, i tako dopunjen fond ni iz daleka ne zadovoljava potrebe starije generacije.
Država priskače u pomoć penzionerima čija su primanja ispod egzistencijalnog minimuma. U tu grupu spadaju stari kojima, nakon plaćanja dažbina, u novčaniku ostane manje od 350 evra. Sve veći broj penzionera rešenje vidi u odlasku u narodne kuhinje.
Više od dva miliona nemačkih penzionera ne može da se stara o sebi i to je jedan od bitnih problema koji i dalje ostaje nerešen. Statistika pokazuje da se trenutno o svakom drugom nemoćnom penzioneru brinu najbliži.
