Uz pomoć svetski poznate “tehnike sterilnih insekata”DU (SIT), koja koristi nuklearne metode za kontrolu štetočina na ekološki prihvatljiv način, prof. dr Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prvi kod nas pokušava da smanji broj komaraca i zaustavi širenje bolesti u ciljanom području.
Od početka avgusta do pre neki dan sa devet kolega ovu metodu primenjivao je na površini od 25 hektara u centru Novog Sada, istražujući novi način na koji će da spreči širenje azijskog tigrastog komarca i virusa denge, čikungunje i zike, kao i srčanog crva pasa, koje ta vrsta prenosi.
Na tigraste komarce koji su se raširili po glavnom gradu Vojvodine prof. Petrić je “udario” tigrastim komarcima, ali mužjacima te vrste koji su sterilni. Kupio ih je i uvezao iz Italije, a onda ih na sedam dana otpuštao među već odomaćene tigraste komarce, ubacivši na markirano područje čak 200.000 sterilnih “krvopija”.
Kaže da uvezeni sterilni mužjaci tigrastog komarca ne prenose bolesti, jer zbog građe usnog aparata ne mogu da bodu i hrane se krvlju. Njihov posao je da oplode ženke domaćeg tigrastog komarca, koje se samo jednom u životu pare i uz takve partnere ostavljaju sterilno potomstvo. Ne mogu da žive duže od 20 dana, tako da vrsta na određenom području izumire na neko vreme, dok ne stignu nove tigraste leteće krvopije.
I to nije sve. U Centru izuzetnih vrednosti za vektore bolesti i klimatske promene, pri novosadskom Poljoprivredom fakultetu, tamošnji rukovodilac prof. Petrić sa saradnicima je obojio italijanske sterilne komarce, i to svaku turu koju su puštali u različitu fluorescentnu pink, žutu, plavu, narandžastu, ljubičastu i zelenu boju, kako bi ih, primenjujući tehniku “markiraj, pusti i uhvati”, onda iskoristio za istraživanje.
– Prvo smo ih sami bojili, a onda zamolili Italijane da ih boje u njihovoj fabrici komaraca odakle ih kupujemo. Tako pratimo životni vek i kretanje svake ture otpuštenih sterilnih komaraca. Prvo ih puštamo da oplode ženke, a onda skupljamo aspiratorom. Istovremeno postavljamo klopke sa vodom i lesonitom na koji ženke polažu jaja, i to u crnoj boji, koju tigrasti komarci vole. Svakodnevno je nas desetoro skupljalo komarce i, verujte, bio je to žestok posao. Konačne rezultate očekujemo krajem godine, a ovi prvi iz pilot-projekta koji smo sproveli u proteklih mesec i po dana pokazuju nam da sterilni mužjaci uglavnom ne lete dalje od sto metara i ne žive duže od šest dana. Ti podaci nam govore koliko često ćemo morati da puštamo sterilne mužjake i na kojoj razdaljini kada naredne godine krene suzbijanje. Pomoću obojenih tigrastih komaraca proporcionalno izračunavamo i koliko ima onih neobeleženih, domaćih – kaže prof. Petrić i dodaje da su uvoz komaraca pomogli Uprava za veterinu Beograd, Uprava carina i DHL Novi Banovci.
Naglašava da mužjake komaraca sterilišu gama ili rendgenskim zračenjem koje oštećuje njihove spermatozoide, ali da oni nisu radioaktivni. Takva zračenja su uobičajena praksa za sterilizaciju medicinske opreme, krvnih seruma i prehrambenih proizvoda, poput škampa koje kupujemo u prodavnicama, a koriste se i za medicinske tretmane pacijenata prilikom rendgenskog snimanja, ili radioterapije za lečenje raka. Ista tehnika se, na primer, već 70 godina širom sveta koristi za zaštitu mandarina, limuna, pomorandži od voćne muve, bez nepovoljnih efekata na životnu sredinu.
U borbi protiv komaraca ovu tehniku već dvadesetak godina masovno koriste u Brazilu, Meksiku, Kini, na Kubi. U Evropi već je primenjuju u Italiji i Španiji, preliminarna istraživanja počela su u Crnoj Gori, Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, a u projekat Međunarodne agencije za atomsku energiju RER 5026 u poslednje dve godine, uz Srbiju, uključene su i Hrvatska i Portugalija. On je bitan jer se ovom tehnikom suzbijanja značajno smanjuje upotreba insekticida u prirodi, kao i rizik za pojavu rezistentnosti insekata na njih.
Srbija će zarađivati na izvozu komaraca
Ukoliko tehnika suzbijanja komaraca koju sprovodi profesor Petrić uđe u upotrebu, u Srbiji će se, kaže on, znatno smanjiti rizik od postojećih bolesti koje prenose, ali i novih koje će, kako predviđa, dosadne krvopije tek da donose iz drugih delova sveta. Novac za kupovinu sterilnih mužjaka tigrastog komarca profesor je dobio putem projekta i kaže da je pomenuta tehnika veoma skupa, ali i za to on ima rešenje, a ono je otvaranje fabrike za proizvodnju komaraca u centru kojim rukovodi na Poljoprivrednom fakultetu.
– Zašto bismo ih uvozili iz Italije kada sa svojim timom mogu da ih sam proizvodim? Projekat koji podrazumeva otvaranje fabrike u kojoj ćemo stvarati sterilne komarce je prošao prvu fazu i do kraja godine ćemo znati da li su nam sredstva odobrena. Ukoliko mi se ostvari plan da u centru 2024. godine otvorim fabriku, Srbija će uskoro zarađivati na izvozu komaraca, a što se tiče suzbijanja tigrastih komaraca putem SIT-a i van Novog Sada, ne žurimo, nemamo dovoljno ljudskih kapaciteta da pokrijemo mnogo naselja. Zasad su se za nju zainteresovali predstavnici Vrnjačke Banje i Kraljeva – otkriva prof. Dušan Petrić.
