pixabay.com

Stopa ulaganja u IT sektor po glavi stanovnika u Srbiji prelazi 80 evra, sa tendencijom rasta na 150 evra do 2025. godine.

IT sektor prepoznat je kao oblast sa najvećim potencijalom za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća. Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš najrazvijeniji su IT centri u Srbiji, a slede Subotica i Zrenjanin, pokazala je stručna publikacija Vojvođanskog IKT klastera o stanju IT industrije u Srbiji.

– Iako je ovo još uvek daleko od EU proseka od 800 evra, zadržavanje ovakvog rasta do 2025. godine bi nas dovelo do minimalne vrednosti koja je potrebna za dalji rast – 150 evra po glavi stanovnika. Ovaj trend je i pokazatelj da na domaćem tržištu postoji potencijal za digitalnu transformaciju, koji je potrebno što bolje i što brže iskoristiti ciljanim merama državne uprave u skladu sa raspoloživim potencijalima domaćeg IT sektora – izjavio je Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera i jedan od autora studije.

IT sektor u Srbiji nastavio je sa trendom dugogodišnjeg rasta i povećanja obima posla za međunarodno tržite, naročito izvoza IT usluga, istaknuto je na vebinaru na kome je predstavljeno ovogodišnje izdanje stručne publikacije Vojvođanskog IKT klastera o stanju IT industrije u Srbiji.

Međutim, IT sektor je ostvario pomak i na domaćem tržištu, koje je posle više godina stagnacije imalo dvocifren rast, čime je i stopa ulaganja u IT po glavi stanovnika povećana na više od 80 evra.

Iako je IT sektor beležio kontinuirani rast sve do kraja prvog kvartala ove godine, kriza nastala usled epidemije virusa Covid 19, odraziće se i na IT industriju.

Prema istraživanju Vojvođanskog IKT klastera na početku krize, dve trećine kompanija je dosad prijavilo pad tražnje, zaustavljanje zapošljavanja i procenjuje pad prihoda u kratkoročnom periodu.

– Aktuelna kriza je imala dramatične inicijalne efekte na poslovanje IT kompanija u Srbiji, što je posledica zavisnosti domaće IT industrije od stranog tržišta, posebno onog na Zapadu, i uticaja krize na tamošnje klijente. Iako je teško prognozirati dalji razvoj situacije, očigledno je da su najviše pogođena mikro i mala preduzeća koja nemaju velike finansijske rezerve za likvidnost ili čiji klijenti su bili u krizom pogođenim sektorima – obrazložio je Milan Šolaja.

U pogledu distribucije kompanija i poslova, IT industrija je najrazvijenija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Osim u ovim velikim gradovima, snažne IT zajednice postoje u Subotici, Zrenjaninu i drugim sredinama.

– Novi Sad se ističe kao grad sa najviše IT stručnjaka po glavi stanovnika, ali i mesto iz kojeg dolazi njegovoj veličini nesrazmerno velik broj kompanija sa sopstvenim proizvodom i dosegom na globalno tržište. Zato ovaj grad ima odličnu šansu da se pozicionira kao regionalni IT centar – dodao je Šolaja.

Trenutno je 8 od 10 vodećih softverskih kompanija u Srbiji u stranom vlasništvu. Tokom 2019. godine osnovano je 337 softverskih kompanija, što je više nego ikad ranije.

Međutim, prema ovoj studiji, srpskim IT kompanijama trebalo je više od decenije u proseku da pređu put od startapa do velike kompanije.

– Na globalnoj tehnološkoj mapi Srbija je već duže vreme negde na sredini, ali u razmatranju pozicije naše zemlje potrebno je sagledati širu sliku u kojoj se 80% investicija u nove tehnologije nalazi u 20% zemalja, što znači da je jaz koji je stvoren globalnim informacionim kapitalizmom daleko od smanjivanja – upozorio je Šolaja.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime