Kirije za studentske sobe u Nemačkoj porasle su za 74 odsto za desetak godina. Ali, razlike su velike – nije isto ići u Minhen ili neki mali univerzitetski grad.
„Studirati i živeti u Minhenu ili u Zigenu?“ To ili slično pitanje mnogi studenti sebi postavljaju pre početka zimskog semestra. Gde se zapravo mogu priuštiti studiranje – i stan?
Pitanjem iznajmljivanja zajedničkih stanova u zimskom semestru 2025. godine bavio se istraživački institut Empirica.
Prema rezultatima do kojih se došlo u istraživanju, relativno povoljno se može živeti u Zigenu, univerzitetskom gradiću pedesetak kilometara od Kelna.
Tamo soba u proseku košta oko 350 evra. U pitanju je takozvani WG (skraćeno od Wohngemeinschaft, stambena zajednica), kada više ljudi deli stan i svako plaća sobu za sebe.
U Minhenu, s druge strane, standardna cena je 750 evra – više nego dvostruko. I to ne računajući da su i druge cene u Minhenu više.
Studirati tamo gde je jeftinije
O tome gde će neko studirati danas sve češće odlučuje budžet – zbog ogromnih razlika u ceni kirija u nemačkim gradovima.
„Ranije su ljudi gledali šta im je bliže mestu stalnog boravka“, kaže Rajner Braun iz Empirice. „Ili, gde je dobro nastavno osoblje.“ A sada, dodaje, cena postaje sve važniji kriterijum.
Iz statistike se vidi da, što je univerzitetski grad manji i manje prestižan, to su kirije za sobe povoljnije. Ali to samo odražava opšti trend, kaže Braun. „Kirije za WG i druge stanove porasle su u sličnom obimu.“
Čak 74 odsto od 2012. godine
Braun i kolege izračunali su da je povećanje cena iznajmljivanja soba u prosečnom nemačkom univerzitetskom gradu od 2012. godine iznosilo 74 odsto. Poređenja radi, ukupna inflacija od tada bila je 32 odsto.
Baza podataka na osnovu kojih je sprovedeno istraživanje obuhvatila je više od 100.000 oglasa za iznajmljivanje soba u preko 120 gradova u kojima se nalaze univerziteti.
Na početku svakog semestra, naročito zimskog, studenti se suočavaju sa sve većim problemom. „Osnovni problem ostaje: manjak stanova na tržištu nekretnina“, rezimira Braun. Vreme jeftinog studentskog smeštaja je prošlo. Jedan od razloga za to je što jednostavno ima više studenata nego ranije.
Prema Braunu, razlog je i što se premalo gradilo, naročito u predgrađima nemačkih metropola. U prošlosti su se ljudi tamo tradicionalno selili nakon završetka studija – čime se smanjivao pritisak na gradska jezgra.
„Danas sve više onih koji završe studije ostaje u gradovima“, kaže Braun. I to dodatno pogoršava nedostatak stanova.
Za ljude koji sebi ne mogu priuštiti život u nekim gradovima, postoji zapravo samo jedno rešenje: „Da ne studiraju u Minhenu, već, na primer, u Jeni ili Erfurtu, Zigenu ili Kaselu. I tamo su univerziteti prvorazredni“, kaže Braun.
Mora se više graditi
Taj efekat se ne može brzo ublažiti, smatra Braun. Jedino rešenje je ono na šta političari i stručnjaci već dugo upozoravaju: „Graditi više.“
To podrazumeva više građevinskog zemljišta, koje obično nedostaje u užem gradskom jezgru. Dakle, ostaju samo predgrađa metropola.
Izgradnja novih stambenih objekata u tim područjima takođe bi uticala na gradske centre, a time i na cene soba. Ali to bi donelo rezultate samo na duži rok.
Ipak, trenutno se ne očekuje značajniji porast građevinskih aktivnosti u takvim oblastima.
