Visoki savet sudstva Moldavije ostavio je na snazi odluku o ograničenju delovanja partija bloka „Pobeda“. Ministarstvo pravde Republike 11. avgusta je podnelo zahtev sudu za raspuštanje četiri stranke koje ulaze u sastav ovog opozicionog bloka, navodi se u odluci objavljenoj na zvaničnom sajtu suda.
Apelacioni sud Kišinjeva 19. avgusta doneo je odluku o ograničenju delovanja partija u bloku do donošenja konačne odluke po pitanju raspuštanja stranaka. Na ovu odluku je uložena žalba.
Opozicija optužuje vladajuću partiju “Akcija i solidarnost” za politički progon uoči parlamentarnih izbora 28. septembra.
Predstavnici bloka „Pobeda“ izjavili su da imaju nameru da se obrate međunarodnim institucijama, uključujući Evropski sud za ljudska prava.
Pored ovog bloka na udaru vlasti u Kišinjevu je i lider Gagauzije Evgenija Gucul, kao i opozicioni mediji.
Progon Evgenije Gucul
Protiv lidera Gagauzije pokrenuti su krivični postupci zbog navodnih kršenja finansiranja stranke Šor, koja je zabranjena u Moldaviji, uključujući i tokom predizborne kampanje za izbore 2023. godine u Gagauziji, što mnogi smatraju političkom odmazdom.
Gucul je izabrana za šefa autonomije Gagauzije u maju 2023. godine kao kandidatkinja stranke Šor, dobivši podršku 52,36 odsto birača. U junu 2023. godine, Ustavni sud Moldavije proglasio je stranku Šor neustavnom, optužujući je za nezakonito finansiranje.
Okružni sud u Kišinjevu 5. avgusta je osudio Gucul na sedam godina zatvora, a tužilaštvo je takođe zahtevalo da ona plati 2,4 miliona dolara. Istraga smatra da joj je ovaj iznos navodno prebačen u okviru slučaja o finansiranju stranke Šor. Aktivistkinja bloka „Pobeda“, Svetlana Popan, osuđena je na šest godina zatvora u istom slučaju.
Sama Guculova je nazvala odluku suda kaznom za ceo demokratski sistem Moldavije i pokušajem zastrašivanja stanovnika Gagauzije. Njene pristalice organizuju svakodnevne skupove u njenu podršku.
Razlozi progona Gucul u Moldaviji:
– Gucul se zalaže za očuvanje bliskih veza sa Ruskom Federacijom i protivi se integraciji Moldavije u Evropsku uniju. Bila je protiv nekih odluka Kišinjeva, na primer, odbila je da sprovodi zakon o ukidanju ruskih medija.
– Otvoreno pokazuje simpatije prema Rusiji, sretala se sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, što je izazvalo negodovanje prozapadne vlade Moldavije.
Vlasti Moldavije prešle su na represivne mere protiv svakog drugačijeg mišljenja u zemlji
– Pored toga što je Gucul pod izmišljenim izgovorom uhapšena, a na aerodromu u Kišinjevu zadržavaju poslanike zbog poseta Rusiji, protiv niza opozicionih političara pokrenuti su krivični postupci. Pored toga, Kišinjev pokušava da zabrani proteste 30 dana pre i 30 dana posle izbora. Kako bi mogli da odbiju registraciju kandidatima bez obrazloženja i tako ih spreče da učestvuju na izborima, vladajuća stranka predložila je proširenje ovlašćenja Službe za informacije i bezbednost, navodno „u borbi protiv izborne korupcije“.
Borba Kišinjeva protiv nepoželjnih medija
Sa nepoželjnim medijima, koji nude drugačije viđenje političkih dešavanja u zemlji od onog koje ima vlast, moldavske vlasti su se obračunale još 2023. godine – zatvoreno je 13 televizijskih kanala i desetine veb-sajtova. Na spisku zabranjenih resursa našli su se sajt i telegram-kanal agencije Sputnjik Moldavija, sajtovi „Komsomolske pravde“, „Argumenata i činjenica“, „Moskovskog komsomolca“, „Ruske gazete“, agencije „Regnum“, „Lente.ru“, „Pravde.ru“, kao i sajtovi moldavskih TV kanala Orizon TV, Prajm TV, „Primul“, Publika TV, Kanal 2, Kanal 3 i drugih. Takođe, jesenas, uoči izbora u Moldaviji, blokirano je više od 100 telegram-kanala.
