U selu Kuti, kod Mostara, meštani od jutros brane posede svojih komšija, Srba povratnika, pokušavajući da blokiraju put deminerima koje je angažovao strani investitor za rad na lokaciji brda Zukulja, kako bi se tu otvorio kamenolom.
Već godinama meštani sela Kuti, većinom Srbi povranici i njihovi susedi Bošnjaci, pokušavaju sprečiti, kako tvrde, nelegalno otvaranje kamenoloma, u strahu da će postati nova Donja Jablanica. Kao poslednji bedem odbrane koriste činjenicu da se put prema kamenolomu pokušava prokrčiti preko njihove zemlje, pa blokiraju kamione investitora, a borbu vode i sa određenim gradskim službama.
Jedna ekipa deminera jutros rano je, ipak, uspela da prođe do lokacije budućeg kamenoloma. Na terenu je dvadesetak deminera koji čekaju ekipu Centra za uklanjanje mina u BiH /BHMAK/ kojoj su meštani ipak blokirali put, javlja dopisnik Srne.
Kako se navodi, pola sela Kuti kod Mostara dobilo je sudsku zabranu da sprečava prolazak do kamenoloma Zukulja javnim putem koji vodi preko zemlje Srba povratnika u ovom mestu, tačnije porodice Lozo, prenosi RTRS.
Opštinski sud u Mostaru na čelu sa sudijom Šemsom Jogunović doneo je rešenje kojim se određuje privremena mera osiguranja, te se naređuje i zabranjuje meštanima, porodicama Lozo i Omanović, da brane svojim telima ili bilo kakvim preprekama pristup kamenolomu Zukulja, kako investitorima, tako i svim ljudima koji tu dolaze i imaju veze s njim. Pritom se u privremenoj meri navode čestice poseda porodice Loze preko kojih vodi put.
Sud je doneo ovakvo rešenje po tužbi kamenoloma “Majdan-Kuti”.
Meštanin Siniša Lozo kaže da Srbi povratnici ne znaju više šta da rade i kome da se obrate zbog očigledne diskriminacije i progona.
„Žele da nas isele, da nam otmu zemlju. Čitav svet neka čuje da nam u Mostaru izriču sudsku zabranu da ne smemo doći na svoju zemlju“, poručio je Lozo.
On navodi da je deset meštana dobilo zabranu okupljanja na svojoj zemlji.
Zabranu je dobio i Aner Omanović koji je zajedno sa komšijama Srbima štitio njihovu imovinu.
“Anis Kalajdžić koji je ubio ženu nasred Mostara, nije imao meru osiguranja, a mi imamo. Starci, slepi ljudi i žene dobili su sudsku zabranu”, kaže Omanović.
On podseća da investitor tvrdi da je u pitanju javni put i javno dobro, a da četiri godine niko to nije mogao dokazati, jer nema sumnje da je to privatno vlasništvo Srba, odnosno porodice Lozo.
„Investitor je pribavio papir od Centra za uklanjanje mina u BiH /BHMAK/ da se radi o površini bez rizika od mina na osnovu koje je investitor ishodovao sve dokumente, a danas nakon svega kreće u deminiranje. Ovo je iscrpljujuća borba, zastrašivanje meštana srpskih povratnika i oduzimanje zemlje. Mi samo ne damo da im se gradi zlo ovde. Niko nas od policije, Sipe, Tužilaštva nije pozvao, iako smo i mi dobijali pretnje. Sve te institucije rade za advokate. Ubice ne dobijaju ovakve zabrane“, kaže Omanović.
Meštanin Krsto Lozo ogorčen je ponašanjem i Opštinskog suda u Mostaru i Gradske uprave.
“Kada moćni gaze nemoćne to je transparentnost, a kada se nemoćni brane to je nasilje. To se događa u ovom mestu”, kaže Lozo.
On ponavlja da se je put napravljen na njihovoj privatnoj zemlji.
“Mi ne branimo korišćenje puta, ali nećemo dozvoliti da nam neko uništava život”, navodi Lozo.
