Tanjug

Đaci u Srbiji ponovo se nisu proslavili na PISA testu. Na poslednjem Međunarodnom programu procene učeničkih postignuća (PISA), organizovanom prošle godine, a čiji su rezultati objavljeni, osvojili su nezavidno 45. mesto. Testiranjem je obuhvaćeno 79 država i posebnih entiteta tako da postignuti rezultati srpskih petnaestogodišnjaka ne predstavljaju ni „zlatnu“ sredinu.

„Na skali čitalačke pismenosti njih 38 odsto to ne uspeva, 40 odsto matematičke i 38 odsto naučne“, navela je predstavnica Instituta za psihologiju Marina Videnović na konferenciji za novinare nakon što su objavljeni rezultati PISA testa.

Značajno uspešniji od đaka iz Srbije i ovoga puta bili su njihovi vršnjaci u Sloveniji (21) i Hrvatskoj (29), a teško da je za utehu to što su lošije rangirane Crna Gora (52) i Bosna i Hercegovina (62) ili to što je Kosovo, koje je učestvovalo kao poseban entitet, na dnu liste.

I ovoga puta čelne pozicije zauzimaju zemlje Dalekog istoka – Kina i Singapur, dok su Estonija, Kanada, Finska i Irska najbolje rangirane države zapadne hemisfere i nalaze se od petog do osmog mesta.

Rezultati poslednjeg PISA testiranja pokazuju da je svaki treći testirani učenik funkcionalno nepismen. Drugim rečima, takav učenik ume samo da prosto reprodukuje naučeno, bez inventivnosti i sposobnosti da razume pročitano, sagleda problem i reši ga. Jednom rečju – nije dovoljno spreman za život u kojem savremene tehnologije diktiraju nova zanimanja.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže da najviše zabrinjava to što nismo napredovali od 2012. On smatra da je to delom i posledica što se sve reformske promene u obrazovanom sistemu centralizovane, umesto da se sprovode u dogovoru sa nastavnicima i stručnjacima.

– Nijedna reforma u obrazovanju ne može da se provede dekretom, već nju mora da sprovede 100.000 nastavnika. Kod nas kada dođe novi ministar, čak iz iste političke garniture kao što je bio njegov prethodnik, on nastupa sa nekim svojim idejama i kreće ispočetka. Veliki broj nastavnika više ne veruje nijednoj reformi. Oni rezonuju – ovaj ministar će da ode za tri- četiri godine, ja ću da nastavim po starom – kaže za „Vesti“ profesor Aleksandar Baucal, analitičar Nacionalnog PISA tima.

Srbija u PISA testiranju učestvuje od 2001. godine i nakon svake objave rezultata nadležni u prosveti najavljuju reforme i radikalne promene u sadržaju, pristupu i metodologiji obrazovnog procesa.

– Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka, već višegodišnja – rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević, koji ozbiljnije pomake u razultatima očekuje tek 2024. godine.

Šta je zapravo PISA testiranje na kojem đaci iz Srbije nikako da dosegnu prednji deo tabele?

PISA (Programme for International Student Assessment) je program Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i predstavlja najveće međunarodno istraživanje kojim se procenjuje kvalitet znanja koje su učenici stekli u školama.

Provere iz tri oblasti

Testiranjem su obuhvaćene tri oblasti – čitalačka pismenost, matematika i finansijska pismenost, a u svakom ispitivanju jedna oblast se određuje kao „dominantna“ i temeljnije se proverava.

Prošle godine to je bila čitalačka pismenost, što je podrazumevalo da se 70 odsto pitanja odnosi na tu temu.

PISA testiranje se sprovodi od 1997. godine, a đaci u Srbiji su se pridružili 2001. Pre četiri godine nisu učestvovali zbog nedostatka novca i kašnjenja u prijavljivanju.

Lako odustaju

U Nacionalnom PISA timu kažu da se đaci u Srbiji najlošije snalaze upravo u razumevanju pročitanog. Obeshrabri ih već i sama dužina teksta. Po pravilu, ako je tekst duži od pola strane, oni unapred odustaju. Takođe, ne snalaze se ni sa tekstovima koji nisu narativni, već su informacije saopštene tabelarno, u obliku mape, grafikona, formulara… Međutim, to ne znači da su učenici u Srbiji manje inteligentni od vršnjaka u zemljama koje su bolje rangirane na testu.

– PISA testira kapacitet društva da razvija potencijal kod dece. To vam je isto kao kada jedan trener od istog tima napravi šampiona, a drugi ne uspe da dobaci ni do sredine tabele – objašnjava profesor Aleksandar Baucal.

Svetle tačke

Ako je za utehu, iz ove sumorne slike srpskog obrazovanja na momente nas ozare pojedinačni uspesi posvećenih i studioznih đaka. Ovog puta reč je o Leonori Ristić i Anđeli Ristić, učenicama osmog razreda OŠ „Svetozar Marković“ iz Vranja, koje su na Svetskom robotičkom takmičenju u Guangdžouu osvojile drugo mesto.

U konkurenciji od 50 timova iz celog sveta napravile su odličnu kombinaciju mehaničkog rešenja robota i upravljačkih sposobnosti. Ove godine tema je bila Čuvar grada, a cilj da se vide rešenja u kojima će robot svojim aktivnostima uticati na uređenje grada.