Za sedmočlanu porodicu Jović iz planinskog sela Uševce kod Vranja, nedavno je stigao redovni mesečni prilog njihove dobrotvorke Ljiljane iz Australije. Ovog puta, u vrednosti od 320 dolara, o čemu smo već pisali. Kako bismo ispunili želju naše plemenite čitateljke, posle dogovora sa Miodragom Jovićem, glavom kuće, reporteri "Vesti" su organizovali kupovinu i dostavu terenskim vozilom za sve ono što im je bilo preko potrebno. Reč je o crevu koje povezuje hidrofor od bunara do mašine za pranje i sudopere, zatim razni delovi za montiranje, slavinu, kao i mleko, pelene i ostalo… U planinsko Uševce, 15 kilometara udaljeno od Vranja, stigli smo po lepom, sunčanom vremenu, prelazeći preko prevoja na planini Goč, a potom dolinom Veternice, pored koje se pružao prekrasan prizor rascvetalih voćki. Miodraga smo zatekli gde kopa bunar za vodu, sam pomoću primitivnih alatki. Stigao je do pet metara dubine, a nada se da će vode biti posle šestog. Tako su mu rekli meštani, koji su bili kod njega da rašljama utvrde mesto za kopanje bunara. Kuća im je blizu reke, pa bi po Miodragovom mišljenju, vode trebalo da bude u izobilju. Dok smo istovarivali robu, veselo nam je prišla Stanislavka sa unukom Sanjom u naručju, a ubrzo i njene ćerke: Aleksandra (12), Suzana (26) i Jagoda (28), kao i Jagodina ćerka Sara (10), koja se upravo vratila iz seoske četvorogodišnje škole sa samo dva đaka. Ubrzo završavamo sa istovarom vodovodnog materijala, potrebnog da u trošnom domu Jovića poteče voda, a ostatak novca od oko 45 dolara u dinarskoj protivvrednosti uručujemo Stanislavki.
– Hvala našoj dobročiniteljki, našoj spasiteljki. Ona je za nas poput svetiteljke koja bdi nad svima, a posebno nad bebom Sanjom, koja je sredinom februara proslavila prvi rođendan. Kada se rodila bila je mnogo bolesna i njena majka Suzana je morala sa njom da provede mesec dana u bolnici. Čuvši za našu nevolju čak u Australiji, Ljiljana nam je priskočila u pomoć šaljući donacije za mleko, kao i još neki dobri ljudi iz inostranstva, pa smo Sanju spasli. Kao što vidite, sada je veoma napredna, Bogu hvala. Voli da ručka i da se smeje. Donela nam je ogromno veselje u kući. Hvala, još jednom svima, što naša Sanjica raste kako treba – kaže Stanislavka.
Njen suprug Miodrag, krupan, visok, a koščat, kaže da mu rad ne pada teško, već naprotiv. Ne može nikad da sedi džabe kod kuće.
– Do ručka kopam bunar, posle idem do šume i donesem koju granu da bismo imali dovoljno drva za ogrev i kuvanje. Lakše bi nam bilo kad bih mogao svaki dan da radim u nadnici, da obezbedim novac za razne potrepštine. Posla trenutno ima, ali svaki zarađeni dinar ostavljamo na stranu, krijemo ga. Mnogo smo se uplašili nemaštine. Samo zdravlje da služi sve nas, a pre svega decu. Hvala dobrim ljudima. Nismo očekivali da nas se neko seti, teška su vremena – zaključuje Miodrag.
|
Samo da voda poteče… Jovići se nadaju da će ovih dana voda poteći iz bunara. Da bi je sproveli u kuću i razveli, biće im potreban vodoinstalater.
Svi u nadnici Zahvaljujući dobrotvorki iz Australije i drugim plemenitim ljudima, Jovići imaju mašinu za pranje, novi šporet na drva, mnogo toga što im je doskora bilo nepristupačno, jer žive isključivo od nadničenja po selu. Pre svega, glave kuće Miodraga, a onda Suzane i Stanislavke. Jagoda, koja ima problem sa nogama i kojoj su poispadali gotovo svi zubi, sedi kod kuće, čuva i brine o deci.
|
