Posledica usporavanja australijske ekonomije teže pronalaženje zaposlenja u narednih šest meseci, upozoravaju ekonomisti.
– Sigurna sam da se tržište rada usporava – istakla je glavna ekonomistkinja Kreditorvoča Aneka Tomson.
Naime, zvanični podaci od prošle nedelje su pokazali da je stopa nezaposlenosti porasla na dvogodišnji maksimum od 4,1 odsto, pošto je procenjeno da je u januaru izgubljeno 22.000 radnih mesta.
Kreditorvoč se bavi kretanjem poslovne aktivnosti iz meseca u mesec gledajući ukupnu vrednost svih faktura koje su firme ispostavile.
Januarski podaci o indeksu poslovnog rizika pokazali su stabilan pad prosečne vrednosti B2B (business-to-business) faktura tokom 2023. i u januaru 2024. godine.
Na osnovu tih podataka, ekonomistkinja Tomson je rekla da izgleda kao da preduzeća rade manje i samim tim im nije potrebno dodatno osoblje.
– Vidimo značajno usporavanje poslovne aktivnosti, a postoje i drugi pokazatelji poput NAB-ovog istraživanja poslovnog raspoloženja, koje pokazuje da uslovi poslovanja imaju silaznu liniju i da je poslovno poverenje prilično nisko već izvesno vreme – istakla je Tomson i dodala da smatra da su to sve znaci koji govore u prilog tome da privrednike očekuju mnogo slabiji ekonomski uslovi bar u prvih šest meseci ove godine.
Kompanija za zapošljavanje ’Robert Half’ je istakla da ukoliko su firme imale projekte, odlučile su da zaposle radnike na određeno vreme ili na ugovor, a ne da otvaraju novo radno mesto.
– Oni gledaju na postojeće osoblje i pitaju se da li treba uopšte zaposliti – mišljenja je direktorka ove kompanije Nikol Gorton, i dodala je da firme i dalje zapošljavaju, ali se rukovode poslovnim razlozima.
Ekonomski analitičari navode da usporavaju poslovne aktivnosti u građevinarstvu, sektoru renoviranja i maloprodaje, te poslovanje kafića i restorana.
Poslovne grupe su, takođe, izrazile zabrinutost zbog nedostatka ’entuzijazma’ za zapošljavanje radnika.
Izvršni direktor Poslovnog saveta Australije Bren Blek je rekao da je zaposlenost porasla za svega 500 radnih mesta u januaru.
– Vidimo značajno usporavanje zapošljavanja širom Australije sa najnovijim ciframa, i ako ne počnemo ozbiljno da se bavimo uslovima poslovanja, ekonomija će nastaviti da usporava, a to je loše za radnike i za preduzeća – upozorio je Blek.
Jasno je da više kamatne stope usporavaju tražnju u privredi, što dovodi do manjeg zapošljavanja i gubitka radnih mesta.
Prema mišljenju višeg ekonomistkinje ANZ-a, Ketrin Brič pitanje je koliko brzo će se doći u situaciju da ima više nezaposlenih tražioca posla nego što ima otvorenih radnih mesta i koliko brzo će se nezaposlenost i nedovoljna zaposlenost povećati tokom ove godine.
– Koliko brzo će te stavke rasti to će uticati na postavku monetarne politike Banke državnih rezervi (RBA) – mišljenja je Brič.
Ukoliko bi došlo do izuzetno brzog pogoršanja na tržištu rada, prema njenom mišljenju, postoji veća verovatnoća da će RBA preduzeti korak i smanjiti kamatne stope.
Međutim, RBA je viša puta upozoravala da neće sniziti kamatne stope sve dok ne bude uverena da se inflacija vraća na ciljani nivo između dva i tri odsto.
Neizbežna posledica
Blagajnik Džim Čalmers veruje da je gubitak radnih mesta neizbežna posledica rasta kamatnih stopa, uporne inflacije i globalne ekonomske neizvesnosti. On je rekao da su domaćinstva, domaća privreda i svetska ekonomija pod pritiskom.
Manji broj radnih sati
Ekonomistkinja Birč je upozorila da postoji rizik da inflacija ostane na visokom nivou, a da stopa nezaposlenosti nastavi da raste.
– Primetne su promene na tržištu rada. Sve je manje radnih sati. Teže je naći posao sa punim radnim vremenom nego što je to bilo, jer poslodavci sada strogo gledaju da upravljaju troškovima rada – ocenjuje ekonimistiknja AMZ-a.
