Veliki deo ratišta u Ukrajini zamrzao se na minus 20 stepeni Celzijusa, ali zato se razgoreo glavni, ekonomski front, između Istoka i Zapada. Svet kakav smo poznavali do 24. februara više ne postoji, pošto je Rusija uvela uzvratne mere koje su izazvale kosmičke cene strategijskih sirovina, dok Kina sprema paket antisankcionih zakona, stavljajući time do znanja da je svesna da može da bude sledeća na meti Zapada.
Predsednica MMF Kristalina Georgijeva izjavila je da zbog sankcija više ne isključuje mogućnost bankrota Rusije. Međutim Moskva je jasno stavila do znanja da više ne priznaje jurisdikciju globalističkih instrumenata osmišljenih da sačuvaju trenutni poredak u svetu kao što su, na primer, MMF, Svetska trgovinska organizacija, Svetska Banka ili razne arbitraže, pa nema više nikoga ko na nešto može da je prinudi. Tako je ministar finansija Anton Siluanov saopštio da će Moskva od sada dugove vraćati u rubljama, koje će poverioci konvertovati u druge valute za račun sredstava Centralne banke Rusije (CBR) zamrznutih na Zapadu u okviru sankcija.
Malo zaduženje
Treba istaći da je Rusija veoma nisko zadužena zemlja, na nivou 15,8 odsto BDP-a. Ukupni spoljni dug države i ruskih kompanija je oko 1.000 milijardi dolara. Procenjuje se da je na Zapadu ostalo oko 220 do 250 milijardi dolara ruskih rezervi, pošto je CBR većinu tih sredstava vratila u zemlju tokom poslednjih šest meseci, čime se pripremila za ovu situaciju.
Mera koju je najavio Siluanov znači da će poverioci sa Zapada moći da biraju da uzmu rublje i pretvore ih u druge valute, recimo u Kini, uz velike gubitke. Ili da pritisnu svoje vlade na Zapadu da odmrznu ruska sredstva što pre da bi ih makar delimično namirili. Postoji i treća opcija, a to je da poverioci prodaju svoje ruske državne obligacije, ako neko na Zapadu hoće da ih kupi, pošto im je cena pala nekoliko puta. Javljaju se čak i procene da bi Moskva mogla na kraju da otkupi svoje dugove po mizernoj ceni između 20 i 30 odsto.
Bogatstvo za kopejke
Pritom, Moskva je odlučna da ne dopusti povlačenje zapadnih kompanija iz Rusije tako što će ih jednostavno nacionalizovati i time izbeći osnovni cilj zapadnih sankcija, a to su visoka inflacija, gubitak proizvodnje i radnih mesta radi izazivanja nezadovoljstva stanovništva. Rusija je uoči krize imala veoma nisku nezaposlenost od 4,3 odsto. Tako zapadne kompanije mogu da razmisle da li će da izgube svoje poslove za kopejke, s obzirom na oborenu vrednost tih akcija, ili će nastaviti da rade u Rusiji.
Izvoz samo prijateljima
Moskva namerava da uvoz pokrije izvozom strateških sirovina čije je visoke cene sama izazvala kontrasankcijama Zapadu: energenata, retkih metala, veštačkog đubriva, pšenice, proizvoda hemijske industrije… Kome se ne sviđa, titanijum, neophodan za gradnju aviona, pa neon, paladijum ili platinu na primer, moći će da potraži na drugoj planeti. Ne zabranjuje se izvoz strateških proizvoda u prijateljske zemlje, te onih sirovina gde Rusija zauzima manje od 10 odsto svetskog tržišta, kako drugi ne bi zauzeli njeno mesto.
Inflacija hara evrozonom
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristina Lagard izjavila je da će sankcije koje je EU uvele Rusiji žestoko da pogode evrozonu. Naime, ECB je očekivala inflaciju od 3,2 procenta ove godine, ali je povećala prognozu na 5,1 odsto.
Sankcije su svinjarija
Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije čija je ekonomija i sama podvrgnuta žestokim ograničenjima Zapada, doputovao je u Moskvu gde je sankcije Rusiji nazvao svinjarijom.
– Obe naše države već dugo su pod sankcijama, one su sada većeg obima, ali mi smo se već navikli na tu svinjariju – rekao je Lukašenko svom domaćinu Vladimiru Putinu, koji je odgovorio da će se Rusija i Belorusija savladati poteškoće o postati još više samostalne.
Praznoglavci u Vašingtonu
Američki ekonomista, profesor Džefri Saks, izjavio je da će Rusija lako preživeti sankcije i da će one udariti isključivo po zapadnim zemljama. Saks je autor nekoliko uspešnih tranzicija u Istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida, a bio je i savetnik poslednjeg premijera SFRJ Ante Markovića.
– Prognoziram značajne negativne posledice po ekonomiju celog sveta, osim Rusije – rekao je Saks.
On je istakao da su sankcije tipičan instrument američke spoljne politike. Iako ih Vašington često koristi, sankcije su retko dale očekivani rezultat, kaže Saks i podseća da su one protiv Irana, Koreje ili Venecuele, na primer, propale uz veliki tresak.
– SAD tamo nisu smenile režime, a sada hoće da bace na kolena najveću zemlju sveta sa 1.600 bojevih glava. To je potpuno nerealna ideja i ne znam šta je u glavama ljudi koji su je smislili – rekao je Saks.
Gudbaj Mekdonalds
Američki Mekdonalds i starbaks su jedne od kompanija koje su pred nacionalizacijom u Rusiji, ali malo kome je žao zbog njihovog odlaska.
Samo u Moskvi ima 250 Mekdonalds restorana, a gradonačelnik Sergej Sobjanin uveren je da će oni u najgorem slučaju ponovo proraditi za manje od godinu dana. Lena Sindorova, 18-godišnja studentkinja volela je da ide u Mekdonalds na Puškinovu trgu, orvi koji je 1990. otvoren u tadašnjem SSSR.
– Nadam se da je to samo privremeno. Uostalom, Zapad je kriv za sankcije, a ne Rusija – kaže Lena, a njene kolege Stjepan Gruntov i Stanislav Logvinov zapitali su se kakve veze ima Mekdonalds sa sukobom u Ukrajini.
Iako vole brzu hranu, ovi mladi ljudi uvažavaju preče vrednosti.
– Neka ga zatvore ako hoće, samo ćemo biti jači. Donbas je vredan Mekdonaldsa, a životi spaseni tamo mnogo su važniji od toga da se dobro jede – kaže Logvinov.
Slično je i ispred Starbaksa. Svetlana Isaijeva navikla je na njihovu kafu dok je studirala u Americi, ali kaže da je ovo prilika da Rusija izgradi jaču ekonomiju.
