Svetinja opčinila pruskog kapetana

wikimedia.org
Godovik zauzima značajno mesto u misiji očuvanja vere i tradicije, ali i  opismenjivanja u užičkoj Požegi
 

Ono što je sigurno je da Godovik zauzima značajno mesto u misiji očuvanja vere i tradicije i prvih koraka opismenjivanja u užičkoj Požegi, čak preuzimajući tu ulogu od mnogo čuvenijeg manastira Svetog Ahilija u Arilju. Zbog svog prikrivenog položaja, šume i vode koja je bila pogodna za skrivanje naroda u tursko doba, duhovni život cveta pod vođstvom tada čuvenog igumana Josipa Mandopare sve do 1833, kada manastir naglo gubi značaj po smrti igumana.

Prema letopisu sveštenika Milomira Cekovića, 1780. godine jeromonah Josip obnovio je crkvu i dozidao kameni zid oko crkve, kao i novi spoljni trem, papertu koji je štitio vernike od nevremena.

Voždova slika

Najveću pažnju posetilaca Godovika poslednjih godina privlači jedna neobična pojava. U manastirskom okruženju, na steni iznad manastira, navodno se otkrio lik Karađorđa koji je pre oko 200 godina obnovio ovaj manastir.

Godine 1833. knez Miloš Obrenović manastiru je poklonio zvono. Pruski kapetan Oto Pirh, obrazovan i radoznao čovek, 1829. godine u svojoj knjizi "Putovanje po Srbiji" piše: "Kroz kotlinu ariljsku teče Rzava, koja dolazi sa jugozapada i blizu Arilja, nešto niže, utiče u Moravu.

Pošto smo jahali još jedan sat kroz planinu, dođosmo u jednu otvorenu dolinu ka manastiru, selu i potoku Godoviku, koji utiče u blisku Đetinju, na kojoj je Užice. Predeo oko Godovika je vrlo lep. Čim smo se popeli uz levu stranu potoka, dobismo prostran izgled na Moravsku dolinu, koja se pružala ka istoku i na visoko uzdignut Kablar". U požeški kraj Pirh stigao je početkom novembra i zadržao se u Godoviku koji mu je svojom lepotom odmah zapao za oko i oduzeo dah.

Sa putešestvija po Srbiji ostavio je zapise i Joakim Vujić, profesor i osnivač pozorišta u Kragujevcu i Beogradu, pišući da je manastir 1808. obnovljen pod vladavinom vožda Karađorđa:

"Osnovatelj i ktitor ove obitelji kupno s narodom bio je prep. ot. Josif Mandopara, sadašnji iguman.

Ovaj manastir derži gruntove, obače Turčinu spahiji ne plaća ni pare, jerbo leži na zemlji eminskoj". Posle Drugog svetskog rata, tek 1976. godine za vreme sveštenika Dobrosava Lazovića započeta je obnova manastirske crkve Svetog Georgija, a nova obnova preduzeta je 2006. godine, kada je uvedena i ulična rasveta.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime