Ono što se ranije rešavalo jednim okretom dugmeta sada zahteva pogled, dodir i dodatni mentalni napor.
Ako ste ikada pokušali da promenite muziku ili podesite klimu tokom vožnje, verovatno ste već videli u čemu je problem. Novo istraživanje potvrđuje ono što mnogi vozači instinktivno znaju – korišćenje ekrana na dodir u automobilima ozbiljno narušava koncentraciju i bezbednost u saobraćaju.
Tokom poslednjih dvadesetak godina, veliki digitalni ekrani su potisnuli su klasične tastere i rotacione komande, a u nekim automobilima su ih gotovo potpuno zamenili.
Proizvođači ih često ističu kao prednost, ali nova studija koju su sproveli Univerzitet u Vašingtonu i Toyota Research Institute baca drugačije svetlo na taj trend.
Istraživači su testirali 16 učesnika u realističnom simulatoru vožnje, prateći pokrete očiju i ruku, širenje zenica i nivo stresa. Vozači su morali da obavljaju uobičajene zadatke preko ekrana – podešavanje zvuka, otvaranje poruka i rad sa multimedijom – dok su vozili kroz simulirani gradski saobraćaj.
Rezultati su pokazali da se preciznost i brzina rada na ekranu smanjuju za više od 50 odsto tokom vožnje, dok odstupanje iz saobraćajne trake raste za više od 40 procenata. Drugim rečima, vozači istovremeno postaju lošiji i u upravljanju vozilom i u korišćenju ekrana.
Studija ne govori o dopisivanju ili društvenim mrežama, već o radnjama koje proizvođači očekuju da vozači obavljaju tokom vožnje.
Ono što se ranije rešavalo jednim okretom dugmeta sada zahteva pogled, dodir i dodatni mentalni napor.
Iako je (potpuni) povratak na klasične komande malo verovatan, istraživači predlažu praktična poboljšanja: manje menija, direktan pristup ključnim funkcijama, veće i preglednije ikone, kao i pametne sisteme koji prepoznaju kada je vozač preopterećen i privremeno ograničavaju odvlačeće funkcije.
Zaključak je jednostavan – interfejsi u automobilima moraju biti prilagođeni stvarnom ponašanju vozača, a ne idealima proizvođača.
