Američki časopis “Tajm” objavio je analitički članak koji baca svetlo na, kako je to opisano, rastuće rizike u 2023. na političkom i ekonomskom nivou, a koji zabrinjavaju mnoge svetske lidere.
U članku, koji je pripremio spoljnopolitički urednik Ian Bremer pod naslovom “Deset najvažnijih globalnih rizika u 2023”, novine su naznačile da je zabrinutost zbog pretnji demokratiji preuveličana, ali da i dalje postoje rizici koji će zaokupljati svetsku pažnju. U nastavku sledi deset najvažnijih:
1. “Odmetnička” država Rusija
Bremer smatra da će se Rusija, koja se suočava sa žestokom blokadom, od globalnog igrača pretvoriti u najopasniju odmetničku državu na svetu, što će predstavljati ozbiljnu pretnju evropskim državama, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama.
Kaže da će se Rusija, koja je zaglavljena u ukrajinskom blatu i više nema šta da izgubi u kontekstu izolacije i zapadnih sankcija, a suočena je i s ogromnim domaćim pritiskom da pokaže snagu, okrenuti vođenju asimetričnog rata protiv Zapada kako bi naštetila njegovim interesima, kroz hiljade malih operacija, umesto otvorene agresije i invazije za koje je potrebna vojna i ekonomska snaga koju Moskva više ne poseduje.
Predviđa da će neobjavljeni rat Moskve uključivati napade hakera povezanih s Kremljom koji će pojačati sve sofisticiranije sajber napade na kompanije, vlade i infrastrukturu u zapadnim zemljama. Očekuje da će Rusija pojačati svoje napade na zapadne izbore podržavajući i finansirajući dezinformacije i ekstremizam. Takođe će nastaviti napade i uništavanje ukrajinske infrastrukture.
2. Sva vlast u rukama Si Đinpinga
Među rizicima koje je Ian Bremer naveo u svojoj analizi je i taj da kineski predsednik Si Đinping sada ima kontrolu bez presedana nad političkim sistemom u svojoj zemlji, još od ere pokojnog lidera Maoa. Kaže kako je Si sada u stanju da sprovodi svoju političku i nacionalističku agendu bez ikakvih prepreka.
Ali, odsustvo suprotstavljenih glasova koji mogu osporiti njegove odluke takođe povećava šanse da napravi velike greške na dugoročnom planu. To je ogroman globalni izazov, imajući u vidu da Kina igra ključnu ulogu u svetskoj ekonomiji.
3. Oružje za masovno uništenje
Nedavni napredak u tehnologiji predstavlja veliki pomak u sposobnosti veštačke inteligencije (AI) da manipuliše ljudima i destabilizuje društva, a 2023. će biti prekretnica u tom smeru, stoji u članku.
Bremer navodi u tekstu da će novi oblik veštačke inteligencije, poznat kao “generativna veštačka inteligencija”, omogućiti korisnicima da kreiraju realistične slike, video-zapise i tekstove, za šta će im biti potrebno samo nekoliko smernica.
Očekuje da će jezični modeli koje je proizvela AI proći Turingov test, koji testira sposobnost mašine da imitira ljudsku inteligenciju. Takođe predviđa da će kontrola slike postati stvar prošlosti, u svetlu brzog razvoja programa ”deepfake” (dubokog lažiranja), tehnika prepoznavanja lica i softverskih sintetizatora govora.
Navodi da će ovi alati pomoći autoritarnim vladarima da potkopaju demokratiju u inostranstvu i uguše neslaganje kod kuće, a takođe će omogućiti demagozima i populistima u demokratskim zemljama da veštačku inteligenciju pretvore u oružje za usku političku korist na štetu demokratije i civilnog društva.
4. Inflacijski šokovi
Članak u časopisu “Tajm” naglašava da će talas inflacije, koji je počeo u SAD 2021. godine, a zatim zahvatio ostatak sveta 2022, imati snažne ekonomske i političke posledice ove godine. To će biti glavni razlog za ulazak sveta u ekonomsku recesiju, pogoršaće nestabilnost tržišta i finansijske pritiske, a njegove političke reperkusije će biti razorne u različitim delovima sveta.
5. Konfrontacije između Zapada i Irana
Bremer je u svojoj analizi naveo da će ova godina biti obeležena novim sukobima između Zapada i Irana, koji se suočava sa unutrašnjim tenzijama i spoljnim izazovima.
6. Energetska kriza
Očekuje da će kombinacija geopolitičkih i ekonomskih faktora i problemi u proizvodnji stvoriti mnogo strože uslove na energetskom tržištu, posebno u drugoj polovini 2023. godine, što će povećati troškove života u domaćinstvima i preduzećima, i povećati finansijsko opterećenje za vlade koje zavise od uvoza, pored toga da će produbiti jaz između OPEC Plus i velikih potrošača.
7. Zastoj globalnog razvoja
Globalni BDP se utrostručio u poslednje dve generacije, a gotovo sve zemlje su registrovale nivo rasta, dok je više od milijardu ljudi izbeglo ekstremno siromaštvo i postalo srednja klasa u mnogim zemljama. Međutim, ovaj napredak je prekinut brojnim krizama koje su se dogodile u svetu poslednjih godina, poput pandemije koronavirusa, rusko-ukrajinskog rata i porasta inflacije širom sveta.
Članak “Tajma” navodi da će milijarde ljudi postati ranjivije 2023. godine, jer se gube ekonomski, bezbednosni i politički dobici stečeni u godinama prosperiteta. Srednja klasa će se smanjiti širom sveta, a mnoge zemlje će svedočiti velikoj političkoj nestabilnosti, unutar njih i u odnosu s drugim državama.
8. Podele u Americi
Među rizicima kojih se Bremer dotakao u svojoj analizi je i mogućnost produbljivanja političke polarizacije u SAD. Kaže da je ta država izbegla klizanje prema ustavnoj krizi na predstojećim predsedničkim izborima, zahvaljujući rezultatima na sredini mandata 2022. Međutim, smatra da će SAD ostati jedna od politički najpolarizovanijih i najnefunkcionalnijih naprednih demokratija u svetu 2023.
Smatra da postoji veliki rizik od izbijanja političkog nasilja, i da će ekstremna politička polarizacija između država as republikanskom većinom i onih kojima vladaju demokrate otežati američkim i stranim kompanijama da tretiraju SAD kao jedinstveno i uvezano tržište, uprkos njegovoj očitoj ekonomskoj snazi.
9. Izazovi TikTok generacije
Bremer u svojoj analizi ističe da je generacija rođena između 1990. i 2010. prva generacija koja nema životno iskustvo bez interneta. U digitalnim uređajima i društvenim medijima pronašli su sredstva komunikacije koja nadilaze granice, što ih je učinilo prvom stvarnom globalnom generacijom. Upravo to čini Generaciju Z novim političkim i geopolitičkim igračem u svojim zemljama, posebno u SAD i Evropi.
Smatra da ova generacija ima sposobnost i motivaciju da putem interneta organizuje svoje napore kako bi preoblikovala korporativne i javne politike, što će značajno otežati uslove za kompanije širom sveta. Ova generacija će možda biti u stanju da poremeti politiku u zemlji pritiskom na dugme.
10. Nestašica vode
Bremer na kraju članka ističe da će nestašica vode predstavljati globalni izazov u ovoj godini, dok će vlade nastaviti da ga tretiraju kao privremenu krizu. Predložio je da nadležni organi pređu sa tretiranja problema nestašice vode kao krize na upravljanje rizicima nestašice vode.
Kaže da takav pomak neće biti ostvaren 2023. godine, zbog čega će investitori, osiguravajuća društva i privatne kompanije tražiti rešenja za ovaj izazov, svako na svoj način.
