Slanost mora, poznata i kao salinitet, prvenstveno je rezultat prisustva rastvorenih soli. Te soli potiču iz Zemljine kore i prenose se u okeane putem reka, padavina i podzemnih voda.
Kišnica erodira stene na kopnu, oslobađajući minerale u reke. Ovi minerali, uključujući natrijum hlorid (kuvarska so), na kraju dospevaju u more. Kada uđu u more, ovi minerali se raspodeljuju okeanskim strujama.
Vremenom se soli nakupljaju jer ne postoji značajan mehanizam za njihovo uklanjanje iz mora na isti način na koji se stalno dodaju. Kada se morska voda isparava, soli ostaju.
Ovaj proces koncentrše sadržaj soli u preostaloj vodi, što doprinosi ukupnoj slanosti mora. Podvodne vulkanske erupcije i hidrotermalni izvori oslobađaju dodatne minerale i soli u okean, što dodatno povećava slanost.
Salinitet okeana se održava ravnotežom između soli koje ulaze u more i procesa koji ih uklanjaju, kao što su sedimentacija i biološka apsorpcija.
Ukratko, more je slano zbog kontinuiranog dodavanja rastvorenih soli iz reka, geološke aktivnosti i procesa isparavanja, zajedno s sposobnošću okeana da zadrži te soli tokom dugog perioda.
