EPA/SHAWN THEW
Donald Tramp

Američka agencija AP poredi aferu Votergejt, koja je dovela do ostavke bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona, i istragu o opozivu aktuelnog predsednika Donalda Trampa, ali ocenjuje da je malo verovatno da će Trampa zadesiti ista sudbina kao Niksona.

„Republikanci su igrali ključnu ulogu u tome da ubede predsednika Ričarda Niksona da treba da podnese ostavku, ali je politička klima drugačija sada kada se predsednik Donald Tramp suočava sa istragom o opozivu“, navodi AP.

Agencija podseća da je troje republikanskih lidera u Kongresu 7. avgusta 1974. došlo u Belu kuću, kako bi Niksonu preneli da će skoro sigurno biti opozivan jer gubi podršku u sopstvenoj stranci na Kapitol hilu.

Nikson, koji je u to vreme već dve godine bio upleten u Votergejt skandal, narednog dana najavio je da će podneti ostavku.

„Da li bi slična drama mogla da se odvije u kasnijim fazama procesa o opozivu, koji su demokrate pokrenule protiv predsednika Donalda Trampa? To je malo verovatno“, ocenjuje AP.

U vreme Niksona, podseća, bilo je konzervativnih demokrata i umerenih republikanaca, a na kompromis se nije gledalo sa prezirom.

S druge strane, u današnjem visoko polarizovanom Vašingtonu, dogovor između dve stranke je retkost, navodi AP dodajući da je Tramp preuzeo Republikansku partiju i da se pre oslanja na ličnu, nego partijsku lojalnost.

„Ranije u SAD članovi partije distancirali bi se od osramoćenih lidera kako bi sačuvali partiju i svoju reputaciju, ali sada izgleda da predsedik Tramp licno drži partiju, više kao kultni lider nego kao predsednik SAD, da su izlazi zatvoreni dok se stranka preobražava u njegov imidž“, kaže Nik Smit, koji predaje etiku i političku filosofiju na Univerzitetu u Nju Hempširu.

Profesor istorije i političkih nauka na Univerzitetu Vanderbilt Tomas Švarc rekao je da je Nikson tvrdio da je nevin, ali da su republikanci imali dokaz da je lagao sve vreme.

„Sada nemamo nešto što je tome ekvivalent tome“, rekao je Švarc.

Profesor političkih nauka na Metodistickom univerzitetu Juga Kal Džilson rekao je da je povećana politička polarizacija proteklih godina razlog zbog kojeg će se većina republikanskih zvaničnika držati Trampa „dok god im status nije u opasnosti“.

Skandal s Votergejtom preklopio se s kasnim fazama rata u Vijetnamu, koji je namučio i Niksona i njegovog demokratskog prethodnika, Lindona Džonsona.

U to vreme, Kongres je bio moćniji od izvršne vlasti nego sada, kažu stručnjaci.

Direktorka Centra za javnu politiku Univerziteta Pensilvanije u Anenbergu Ketlin Hol Džjmison rekla je da posle smrti senatora iz Arizone Džona Mekejna nema republikanca u Kongresu, koji bi mogao da ponovi ulogu Berija Goldvotera, jednog od republikanaca koji su posetili Niksona.

„Ko bi otišao i bio uverljiv s Donaldom Trampom, tako da on sluša? Mit Romni? Mič Mekonel? Lindzi Gaham? Tramp bi napao sve njih u trenutku u kom progovore nešto nekonvencionalno“, smatra ona.

Afera Votergejt odnos se na seriju političkih skandala tokom mandata Niksona, a počela je kada je uhapšeno pet osoba koje su provalile u kancelariju Demokratskog nacionalnog komiteta u hotelu Votergejt u Vašingtonu 17. juna 1972. godine.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime