Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je u otvorenom “ratu” sa Evropskom unijom, pretvarajući dugotrajne sporove oko slobode govora, Ukrajine i masovnih migracija u zvaničnu politiku SAD.
Kazna EU od 140 miliona dolara za platformu Iks Ilona Maska zapalila je fitilj u sukobu za koji je Trampova administracija već bila spremna – i koji je formalizovana u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti koja Evropu prikazuje kao geopolitičkog zlikovca.
“Oni uništavaju svoje zemlje”, rekao je Tramp za Politiko, kritikujući evropske nacije kao “propadajuće” i “slabe”.
Najnovija tačka sukoba dolazi sa SAD i njihovim evropskim saveznicima koji su takođe u sukobu oko Ukrajine i budućnosti evropske bezbednosti.
EU je kaznila Iks u petak nakon što su regulatori otkrili da je platforma obmanula korisnike, prikrila ključne reklamne informacije i blokirala istraživače u pristupu javnim podacima.
Razjareni Mask je odgovorio optužujući EU da guši slobodu govora kroz “birokratsku tiraniju” – okupljajući krajnje desničarske lidere i milione sledbenika iza haštaga #AbolishTheEU.
“Idite na Mars. Tamo nema cenzure nacističkih pozdrava”, uzvratio je Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, vatreni branilac EU.
Visoki američki zvaničnici su se brzo uključili, a državni sekretar Marko Rubio nazvao je kaznu “napadom na sve američke tehnološke platforme i američki narod”.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens, široko poznat kao najotvoreniji evroskeptik administracije, nazvao je kaznu “smećem” i proizvodom odbijanja Iksa da prihvati “cenzuru” EU.
Senator Ted Kruz (republikanac iz Teksasa) pozvao je Trampa da uvede sankcije EU “dok se ova sramota ne preokrene” – vanredna eskalacija koja je obično rezervisana za protivnike SAD.
Borba oko Iksa proističe iz pogleda na svet formalizovanog u Trampovoj Strategiji nacionalne bezbednosti, koja optužuje EU za “regulatorno gušenje” i “subverziju demokratskih procesa”.
U srži optužbi je masovna migracija: Bela kuća tvrdi da su evropske elite pokrenule demografske promene kroz otvaranje granica, dok istovremeno ućutkuju kritičare koji upozoravaju na njihove posledice.
Mask i Vens – koji su najavili mnoge od ovih argumenata u žestokom govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti – zalagali su se za krajnje desničarske stranke u Evropi, uključujući nemačku stranku AfD.
Ta vrsta mešanja u domaću politiku sada je kodifikovana u Trampovoj Strategiji nacionalne bezbednosti, koja poziva na “negovanje otpora” unutar zemalja članica EU kao lek za “civilizacijsko brisanje” Evrope.
“Evropljani ne dele istu viziju kao Amerikanci po raznim pitanjima. To je prirodno. Ono što ne možemo da prihvatimo je pretnja mešanja u demokratski život Evrope”, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.
“Tramp želi podeljenu ‘belu’ Evropu”
Drugi su bili oštriji.
“To je objava političkog rata EU. (Tramp) želi belu Evropu podeljenu na nacije, podređenu njegovim zahtevima i preferencijama glasanja”, rekao je bivši šef diplomatije EU Žozep Borelj, pozivajući evropske lidere da “prestanu da se pretvaraju da Tramp nije naš protivnik”.
Trampova strategija takođe dovodi u pitanje da li neki saveznici EU mogu ostati pouzdani članovi NATO-a zbog demografskih promena – i proglašava kraj “percepcije” NATO-a kao “stalno širećeg saveza”.
Rusi zadovoljni
Rusija je pozdravila transatlantski raskol, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u nedelju novinarima rekao da su “prilagođavanja koja vidimo… uglavnom u skladu sa našom vizijom”.
S jedne strane, Bela kuća i Kremlj su uglavnom slažu se u svom skepticizmu prema snazi i strateškoj vrednosti Evrope.
Uzeti zajedno, događaji tog vikenda označavaju dubok prelom u posleratnom poretku. Za Evropu, tajming nije mogao biti gori.
Lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije sastali su se u ponedeljak u Londonu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, strahujući da će Tramp nametnuti mirovni sporazum pod uslovima koje Evropa ne može da prihvati.
Odbacivanje “nerealnih očekivanja” Evrope u vezi sa ratom od strane Bele kuće produbilo je zabrinutost da će kontinent biti po strani u pregovorima o sopstvenoj bezbednosti.
