Novi talas američkih sankcija prema Kini nije samo puki trgovinski sukob, to je pokušaj da se ekonomskim pritiscima nametne američka hegemonija. Ali iako Vašington pokušava da potez prikaže kao pokušaj zaštite američke privrede, ovaj „ekonomski rat“ mogao ponajviše da pogodi upravo Sjedinjene Države.
Uvodeći carine od čak 100 odsto na uvoz kineske robe u SAD, američki predsednik Donald Tramp reagovao je na nedavne kineske takse na brodove koji plove pod američkom zastavom – to je formalni povod, podseća konsultant Branko Pavlović. Međutim, kako kaže, ovakav odgovor nema ekonomsku logiku i pre svega šteti američkim interesima.
„Ovakvi potezi ne mogu da zaustave rast Kine. Ono što je Tramp do sada radio nije sprečilo rast Kine. Njena privreda i ove godine će rasti po stopi od oko 4,5 odsto, dok se za američku prognozira jedva 1,6 odsto, a prošle godine rast je bio 2,7 odsto“, objašnjava Pavlović.
Prvi na udaru američki vojno-industrijski kompleks
Prema Pavlovićevim rečima, jedna od ključnih posledica novouvedenih američkih carina biće ograničenje izvoza retkih metala iz Kine u Ameriku – sirovina neophodnih za visokotehnološku industriju i proizvodnju naoružanja.
„Tri četvrtine visoke tehnologije u američkom vojno-industrijskom kompleksu zavisi od kineskih retkih metala, a Kina prerađuje čak 90 odsto svetskih količina“, kaže on.
Kina je već ranije ograničila izvoz retkih metala u SAD, podseća naš sagovornik i to samo uz strogo opravdanje za svaku nabavku. Time su sprečili stvaranje zaliha u SAD i sebi obezbedili stratešku prednost.
„Tramp će zato do kraja godine pretrpeti težak ekonomski poraz“, izričit je Pavlović.
Pucanj u sopstvenu nogu
Ispada da Tramp novouvedenim merama sebi puca u nogu jer vodi sopstvenu privredu u recesiju i rizikuje kolaps na berzi. Američki predsednik ne deluje kao lider koji vodi dugoročnu ekonomsku strategiju, ali obraća se svojim biračima, pokretu MAGA, želeći da se predstavi kao zaštitnik američke privrede. Međutim, radi se o političkom triku, a ne o politici razvoja.
Trampov potez ima, smatra Pavlović, pre svega, unutrašnjepolitičke motive: on pokušava da ojača svoju poziciju pred izbore za Kongres i trećinu Senata, ali, efekat bi mogao da bude suprotan.
„On na ovaj način neće imati dobre ekonomske pokazatelje – naprotiv, oni će biti slabiji nego u vreme Bajdena. I vrlo je veliko pitanje da li on, igrajući na ovu politiku ‘od danas do sutra’, uopšte sagledava kuda ide ceo brod koji se zove SAD“, pita se Pavlović.
Kina učvršćuje međunarodni ugled
I dok Tramp pojačava pritisak, Kina koristi situaciju da učvrsti međunarodni ugled i ekonomski položaj kroz BRIKS i ŠOS – doneli su, podseća naš sagovornik, desetine mera za povećanje domaće tražnje, što im omogućava da imaju nesmetan i stabilan razvoj.
„Oni nemaju nijedan makroekonomski problem, imaju apsolutnu političku stabilnost, kao i povećane devizne rezerve. Tako da, uprkos ogromnim investicijama za ‘Pojas i put’, potezi kojima se preti Kini, ali isto tako i Indiji ili Rusiji, osuđeni su na težak poraz Amerike u tom sukobu“, konstatuje Pavlović.
Ekonomske mere SAD, smatra on, samo će podstaći koordinaciju među silama van zapadnog bloka.
„Raspoloženje u Rusiji, Kini i Indiji sve više ide u pravcu: hajde da koordiniramo akcije i da potpuno slomimo američku privredu“, ocenjuje Pavlović.
Prema njegovim rečima, Tramp se vraća „politici pritisaka“ koja vodi u začarani krug — zaoštri, pa popusti, pa ponovo zaoštri.
„To više ne funkcioniše. Kina i druge države sada imaju snagu da odgovore recipročno“, kaže Pavlović.
Povećanje carina dovodi do inflacije i mogućih nestašica, jer veliki deo robe iz Kine ne može da se nadomesti na drugim tržištima.
„To znači rast cena, pad konkurentnosti i nervozu potrošača — a sve to pred izborne cikluse“, zaključuje Pavlović.
