Facebook/Islamisches Kulturzentrum Klagenfurt
Polaganje kamena-temeljca za džamiju u Klagenfurtu

„Trenutno je državna ministarka pravde u Vladi Austrije, Tuzlanka Alma Zadić. Sarajlija, Boris Nemšić bio je generalni direktor austrijskog Telekom-a, veliki broj univerzitetskih profesora u Austriji je bosanskog porekla. Prvi predsednik našeg Društva, književnik Dževad Karahasan, dobio je skoro sve vredne nagrade za književnost na nemačkom govornom području. Dakle, ne manjka pojedinačnih uspeha“, objašnjava Sirađ Duhan, predsednik Bosanskog akademskog društva u Austriji, koje je pokrenulo inicijativu za priznavanje bosanske nacionalne manjine.

– Ono što mi želimo da ostvarimo jeste kolektivni uspeh, a najbolji kolektivni uspeh naše zajednice će biti priznata bosanska nacionalna manjina. Manjine su zaštićene Ustavom države Austrije i mogu nesmetano da neguju svoj jezik i kulturu i zadrže svoj identitet – dodaje Duhan, koji vodi organizaciju osnovanu 1994. godine.

Duhan kaže da je bosanskohercegovačka zajednica, prema austrijskoj zvaničnoj statistici, jedna od najbolje integrisanih migrantskih grupa. Dodaje i podatak da u ovoj zemlji sada živi oko 260 hiljada ljudi koji su došli iz BiH.

– Ako se uzme odnos između zaposlenih i nezaposlenih, svrstani smo u kategoriju sa domaćim stanovništvom. Stepen obrazovnog nivoa ljudi iz BiH, od 1990-ih do danas, veći je od domicilnog austrijskog stanovništva. To se i reflektuje u sve većem brojem lekara i zubara sa sopstvenim ordinacijama, pravnika, poreskih savetnika, vlasnika i osnivača građevinskih i proizvodnih firmi, advokata – navodi Duhan.

Austrijanci ljude poreklom iz BiH zovu Bosnier ili BosnierInnen

Na konstataciju da se u nazivu Inicijative koja sadrži odrednicu „bosanska manjina“ možda neće prepoznati svi građani poreklom iz BiH, Ružica Čubela, antropološkinja, voditeljka ovog projekta naglašava da Inicijativa na nemačkom jeziku nosi naziv „Anerkennung der bosnischen Volksgruppe in Österreich“.

– Austrijanci zovu ljude poreklom iz BiH, Bosnier ili BosnierInnen, pa se tako zvanično i zove Inicijativa. Njen značaj je u tome što živimo u vremenu u kojem raste nacionalizam pojedinih država pa bi priznanje bh. manjine bio pozitivan primer da Austrija ne ide u tom smeru – ističe Čubela, koja je kao devojčica s roditeljima 90-ih stigla u Beč, gde se školovala i ostala sve do danas.

U Austriji trenutno ima šest priznatih nacionalnih manjina. To su: Hrvati, Slovenci, Česi, Mađari, Romi i Slovaci. Manjine su zaštićene Ustavom države Austrije.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime