pixabay.com
Foto: Ilustracija

Britanski premijer Boris Džonson pretrpeo je juče veliki poraz u parlamentu, pošto su poslanici izglasali pokretanje procedure za zabranu Bregzita bez dogovora.

Više od 20 poslanika iz njegove Konzervativne stranke priklonilo se opozicionim strankama i podržalo prvi korak ka izglasavanju zakona kojim bi, ako sporazum ne bude na vidiku, Bregzit ponovo bio odložen i nakon 31. oktobra.

Džonson je juče ponovio da ni u kom slucaju neće pristati na odlaganje izlaska zemlje iz EU, već će raspisati prevremene izbore, ukoliko zakon o odlaganju bude izglasan.

Iako raspisivanje vanrednih izbora nosi rizike, Džonson se nada da će osvojiti više mandata za konzervativce i nakon toga sprovesti Bregzit „po kratkom postupku“.

Medutim, prema zakonu Velike Britanije, to što premijer želi izbore, ne znači da će do njih i doći.

Prema Zakonu o stalnim parlamentima iz 2011. godine, britanski premijer više ne može da raspisuje izbore prema svom nahođenju.

On mora da dobije zeleno svetlo dve trećine parlamenta, odnosno 434 poslanika.

Jedino što je u rukama premijera je odluka o datumu glasanja, zbog čega su mnogi poslanici zabrinuti, piše BBC, a preneo je Blic.

Iako Džonson sugeriše da bi izbori mogli da budu 14. oktobra, on bi lako mogao da ih pomeri za 31. oktobar, na sam dan izlaska iz EU.

Pod pretpostavkom da dobije potrebnu podršku parlamenta, premijer kraljici preporučuje datum koji ona mora da odobri.

Nakon toga se parlament raspušta na 25 dana, a članovi prestaju da budu poslanici i uključuju se u kampanju za reizbor.

Sa stanovišta vlade, najveći problem je što moraju da dobiju podršku opozicionih laburista u parlamentu.

Zvaničnici te stranke kažu da su male šanse da će se to dogoditi.

Ali nije nemoguće da vlada „zaobiđe“ taj zahtev.

To bi se moglo postići uvođenjem jednostavnog zakona koji kaže da se izbori raspisuju „bez obzira na Zakon o stalnim parlamentima“.

Za takav zakon ne bi bila potrebna podrška dve trećine parlamenta, već samo većina od 51 odsto.

Mana ovog plana je što je potrebno mnogo dragocenog vremena da se taj zakon usvoji, jer on, pored Donjeg doma, mora da prođe i Dom lordova.

Takođe, postoji opcija da predloženi zakon bude izmenjen.

Poslanici bi, naime, razmatrali izmene i to bi omogućilo protivnicima Bregzita bez sporazuma da utiču na amandman.

Postoji i treći, visoko rizičan scenario.

Ukoliko je vlada čvrsto odlučna da želi prevremene izbore, ona može da pozove na glasanje o sopstvenom nepoverenju.

Ako se odluči za to, članovi parlamenta bi morali da odluče da li žele da trenutni sastav vlade nastavi da vodi zemlju.

Nakon što se vladi izglasa nepoverenje, Džonson podnosi ostavku, a većina u parlamentu ima 14 dana da sastavi alternativnu vladu.

Novi premijer bi tada najverovatnije zatražio odlaganje Bregzita.

Medutim, ako se rešenje ne nađe za dve nedelje, automatski se respisuju opšti izbori.

Ova opcija je najmanje verovatna, jer se u potpunosti oslanja na nemogućnost opozicije da formira alternativnu vladu.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime