EPA/MARK EVANS

Srpski teniser Viktor Toricki se gostujući u podkastu „Wish&Go“ prisetio anegdote koja se i dan danas prepričava među momcima u reprezentaciji.

Ne samo među njima, već i među novinarima koji su bili u Kraljevu na meču Dejvis kupa između Srbije i Hrvatske, ali i među navijačima koji prate tenis.

Prvog dana Dejvis kup nadmetanja, Troicki je gubio sa 2:0 u setovima od Borne Ćorića. Ali uspeo je da slavi sa 3:2.

Posle tog iscrpljujućeg meča, naša selekcija je povela sa 2:0 i falio im je još samo poen da pobede u susretu. Bili su svi svesni da je srpski dubl jači i da bi praktično duel mogao da se završi već posle drugog dana.

Nakon tog epskog duela, Troicki je izašao u jedan kraljevački klub i možda više nego što bi trebalo proslavio pobedu. Čovek je pobedio i sebi dao oduška, pa malo više popio.

– Malo me je sramota što ovo moram da pričam, ali – rekao je Troicki kroz osmeh u pomenutom podkastu.

Međutim, kako je od tada prošlo dosta vremena, prihvatio je da ispriča anegdotu.

– Završio se moj meč, ja sam izašao u grad, a sutradan sam onda ušao na meč dublova u halu kako bih gledao drugove. I da se zna, nisam ja bio jedini koji je prethodnu noć izašao, ali izgleda da su mene „pikirali”.

Onda je usledila salva smeha.

– Ćute svi u dvorani, spremaju se momci za servis, a iz publike se odjednom čuje: „Viktore, jesi presis’o sinoć?“ Sa naglaskom, onako fino! Svi smo pali u nesvest od smeha!

A onda se podsetio još jedne beskrajno zanimljive situacije koja se desila na Dejvis kupu u Švedskoj.

– Legendarno je… Janko i ja smo u petak igrali singlove u Švedskoj i dobili smo lagano jer su oni imali slab tim. Imali su OK dublaše, ali su singlovi bili slabi. Janko i ja smo dobili singlove, a dubl su u subotu igrali Nole i Ziki. Noletu je trebalo da odigra taj meč da bi stekao uslov za Olimpijske igre. Nije hteo da igra singl, već su odigrali dubl i naravno izgubili, pa je u nedelju Janko trebalo da igra u prvi meč protiv nekog nepoznatog Šveđanina. Samo se čekalo da on dobije taj meč i da mi pobedimo – rekao je Viktor i dodao:

– Mi smo veče pre toga znali da će, nadamo se pobediti Janko, pa smo izašli u grad. I ostali smo dugo. Već je svanulo kada smo se vraćajući se iz grada počeli Tipsareviću da pevamo pod prozorom: „Spavaj Jankela!“ Naravno, on ništa to nije čuo. I dobro, dobije on taj meč prvi u nedelju, a ja sam poprilično presis’o što bi rekli i malo sam imao vremena za odmor. Janko je brzo dobio, Ziki nije hteo da igra singl, Nole isto, i sada da bi odigrali, ja treba da igram peti meč protiv Lindsteda. A on dublaš, nikada nije bio singl igrač nešto, ali može dobro da servira, ume da odigra dobro. A ja… Ne mogu levo, ne mogu desno. Mrtav! I onda su me zezali sa strane. Viču sa klupe: „Ako ga sada brejkneš daćemo ti sto evra!“ Pa mi mašu sa sto evra! Nole, naravno. Pa me ucenjuju, a ja ne mogu da se okrenem. Na kraju, Lindsted preda meč. Rekoh, bežimo odavde, ne mogu da stojim!

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime