Uz Nenada Zimonjića (43) kao igrača i selektora jedino i Viktor Troicki (33) ima sve timske trofeje pod našom zastavom.
Srbija je u Sidneju prva podigla trofej ATP kupa, novog ekipnog takmičenja Udruženja teniskih profesionalaca, a s pobedonosnim poenom našeg dubla u odlučujućem duelu finala sa Španijom Viktoru Troickom je pao kamen s duše. Vukao ga je kao teško breme krivice od četvrtfinala Dejvis kupa u madridskoj “Magičnoj kocki”.
I tada, protiv Rusa, presudna je bila igra parova, budući da je u dva singla svako odneo po pobedu. Troicki je s Novakom Đokovićem došao na prag polufinala, ali su baš njegove greške iz izglednih situacija u taj-brejku uzele danak. Karen Hačanov i Andrej Rubljov su odveli “zbornu komandu” dalje s 4:6, 6:4, 7:6 (10:8). Troicki je bio neutešan, u suzama primajući na svoja pleća svu gorčinu neuspeha.
U Sidneju, nepuna dva meseca kasnije, pije čašu meda. Igrao je u svih šest mečeva dubla, u tri susreta u grupi u Brizbejnu pa dalje od četvrtfinala. Nije izašao kao pobednik samo u duelu s Čileancima u poslednjem kolu, kada mu je saigrač bio Nikola Čačić, ali je naš tim obavio posao u dva singla.
Kad je bilo najpotrebnije, u mečevima odluke, u susretu s Francuskom za prvo mesto u grupi i ulazak u četvrtfinale, i u dvoboju za trofej, delovao je izuzetno posvećeno.
Znajući koliko mu trijumf znači, saigrači su ga posle finala “krunisali” malim peharima koji im idu u zbirku ličnog znamenja.
Troicki je i tvorac titule u Dejvis kupu 2010, pošto je izvojevao pobedu u odlučujućem petom meču finala s Francuzima u Beogradskoj areni. Oba puta je učestvovao i u osvajanju trofeja (2009, 2012) na svojevremeno tradicionalnom Svetskom timskom kupu na šljaci u Diseldorfu, koji je preteča novog timskog takmičenja. U svim tim pohodima bio je rame uz rame sa Zimonjićem, sada selektorom naše reprezentacije.
