K. Nedeljković
Grupni pozdrav malih heroja, sestara i lekara prijateljima i deci iz Pariza

Da bolest ne bira ni po lepoti, ni po godinama, nego nekim čudnim redom samo njoj znanom, tu lekciju su možda najbolje savladali maleni i nezaštićeni klinci, a hrabri i suočeni sa najstrašnijim dijagnozama, koje čak i mnogo stariji od njih teško podnose i još teže prežive.

Rukovođen tom spoznajom i u želji da najmlađim herojima ulepša jedan od najvećih pravoslavnih praznika Vaskrs, Ilija – Miki Vujović iz Pariza je sa svojim prijateljima, kao što to već čini 18 godina zaredom, poslao dve ogromne torbe pune slatkiša mališanima koji se leče od malignih oboljenja i dane provode na Odeljenju hematoonkologije Instituta za majku i dete u Novom Beogradu.

Tim povodom desetak dečaka i devojčica sa svih prostora bivše Jugoslavije i medicinsko osoblje samo nekoliko dana pred veliki praznik, dočekalo reportersku ekipu „Vesti“ kako bi zajedno sa pedijatrijskim sestrama Bojanom i Đinom, podelili slatke pakete pune najfinijih slatkiša od dobročinitelja iz Francuske. Pored slasnih đakonija, deca iz Pariza spremila su i crteže za svoje bolesne drugare, upućujući im dobre želje.

Budući da smo stigli u vreme kada je polovina dece već otišla kući za praznike, sve one koje smo zatekli okupili smo oko slatkih paketića, njih sedmoro, kako bi zajedničkom fotografijom poslali osmehe i poruku zahvalnosti dobrim ljudima i deci iz Francuske, budući da humani Miki Vujović nije mogao da dođe u otadžbinu, kao što je to često činio prethodnih godina.

Poruka iz Pariza

– Svoj dečici želim brzo ozdravljenje i da svojoj kući odu što pre. Mi ih iz Pariza mnogo pozdravljamo kao i njihove roditelje koji su veoma hrabri i stalno su uz svoju decu. Kao bivši medicinski radnik posebno se zahvaljujem dr Đokiću, onkologu koji sa mnogo ljubavi leči mališane i brine o njima danju i noću. Nije lako raditi sa tako teškim pacijentima, a posebno decom. Ipak u medicini, čovek treba samo da gleda napred i da veruje da će biti bolje i siguran sam da će tako i biti uz Božju pomoć. Ovom prilikom želim da se zahvalim Bojani i Đini, koje su dočekale slatkiše iz Pariza da ih spakuju u paketiće i ponesu deci u Institut. Žao mi je što nisam mogao i sam da prisustvujem podeli paketića – napisao je u svom pismu upućenom Redakciji „Vesti“ Ilija – Miki Vujović.

Veliki junaci

Nasmejanih i ozarenih lica, lekari i sestre otkrivaju da su deca pravi borci i mali, a tako veliki junaci. Do „slatkog švedskog stola“ stigao je i 11-godišnji Kristijan iz Aleksinca polako, jer je bio priključen na „šetajuću“ infuziju. Priključilo mu se još dečice i majki, kojima osmeh nije silazio sa lica dok su birali ono što najviše vole.

Pored njega i njegovih drugara po muci, bilo je još dečaka, devojčica i beba koji nisu mogli da izađu iz svojih soba u dnevni boravak, jer su primali terapiju. Ali, njihov drug osmogodišnji Kristijan iz Jagodine zajedno sa pedijatrijskim sestrama Bojanom i Đinom, pobrinuo se da svako od njih dobije šarena čokoladna jaja i zeke, keksiće, bombone, čokolade… Samim tim, da niko ne bude izostavljen.

– Naš doktor Đokić i sestre su „strava“. Doktor je zaista dobar čovek i zasmejava decu, voli nas i šali se sa nama – podelio je sa nama zdušno mali Kristijan iz Jagodine, dodavši:
– Iako mi nedostaju drugari i brat kod kuće, ovde mi je lepo. Upoznao sam neke drugare i družimo se kad nisu prikačeni na terapiju. Uspeo sam i da dobijem čak dve diplome za hrabrost od doktora Đokića. Baš se lepo dosetio da ih dodeljuje svim drugarima koji su ovde na terapiji.

Nažalost, doktora Dragomira Đokića nismo sreli, ali je tu bio njegov tim lekara i sestara koji su se u njegovo ime zahvalili dugogodišnjim prijateljima iz Pariza, poželevši svima srećne praznike. Da ih dočekaju u zdravlju i veselju.

Mi smo ubrzo napustili odeljenje hematoonkologije sa željom da svako od tih malih heroja dočeka dug život ispunjen svakom blagodati.

Imena zaslužnih

Mikiju Vujoviću nesebičnu podršku u ovoj akciji pružili su i njegovi humani prijatelji koji godinama žive i rade u Parizu i kad god to mogu, pomažu ugroženim sunarodnicima u matici. Deca su im, naravno, uvek na prvom mestu, a to su: Ružica Milović, Branka Panić, Mićo i Rada Aleksić, Dragoljub Furnigić, Borivoje Ladanović, Dušanka Mataruga, Zlata Savuljić, Snežana Radović, Marija Nakićen, Mira Simić, Goca i Jugo Dinić, Draga i Veselin Jovanović, Živka Mančić, Anastazija Vasiljević, Bato Milenković zajedno sa učenicima srpske dopunske škole iz Pariza 10, 16 i 20 Ivri sur Sen, Isi le Mulino, Robinson, Kulturni centar Srbije, Roni su Bua, Levalua Pere, Pjerfit, Montroj, Bondi, Sens, Oberbilije, San Mor de Fose i Epon zajedno sa svojim nastavnicima Ljiljanom Simić, Blaženkom Trivunčić, Nenadom Milosavljevićem, Jelenom Mihajlović i Aleksandrom Džudović. Prevoznička firma Fudeks, kao i mnogo puta do sada, obezbedila je besplatan prevoz slatke pošiljke do otadžbine, pa deo zahvalnosti za ovu uspešno realizovanu akciju svakako pripada i njima. Miki Vujović se svima od srca zahvaljuje, jer bez njih ništa ne bi bilo moguće.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924

Izvor:

K. Nedeljković

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime