San skoro svakog čoveka jeste da zaviri u najzanimljivije delove planete. Na svetu postoji nebrojano lepota, a mnogi iako imaju želju, po svemu sudeći, nemaju hrabrosti da se upuste u ovu avanturu. Zato krive Boga, manjak vremena, novca…
Bečejac Ninoslav Trajković je jedan od koji ne traže izgovore. Ovaj 26-godišnjak je 20. aprila 2017. odlučio da se iz rodnog mesta otisne u nepoznato. Nije kupio kartu u jednom pravcu već je seo ni manje, ni više u juga 55 i uputio se ka imperiji slavnog osvajača Džingis-kana – Mongoliji.
Na prvoj pustolovini društvo mu je pravio najbolji drug Đorđe Ilčešin i tridesetogodišnji plavo-beli četvorotočkaš, kojem je kao pravom saputniku na ovom putešestviju nadenuo ime Rino. Od Srbije do prestonice Mongolije Ulan Batora put je trajao 64 dana, a ukupno je prešao oko 21.500 kilometara!
Ovo putovanje imalo je humanitarni karakter. Ninoslav i Đorđe su sav ostatak novca darivali za izgradnju azila za napuštene pse u Bečeju
Kao da mu je otkrivanje novih prostranstava ušlo u krv. Istog datuma prošle godine Ninoslav se Rinom uputio ka crnom kontinentu tj. ka jednoj od njegovih najjužnijih tačaka.
Afriku je takođe prokrstario s Rinom. Ovog puta pomogao je meštanki Ivani Ćurčić, koja boluje od raka. Nino se vratio u Srbiju pun utisaka, ali nažalost njegov mezimac nije.
Auto je karijeru završio u Bocvani i to u kao eksponat u dvorištu Srpske pravoslavne crkve u glavnom gradu Gaboroneu. Iako bi svi pomislili da se pokvario, Nino uz osmeh veli da jugu ništa ne fali i da ga čak nekada i provozaju.
– U Bocvani sam stupio u kontakt s tamošnjim udruženjem Srba koji su bili oduševljeni mojim poduhvatom. Kad su videli jugića, sve ih je obuzela nostalgija. Tada sam razmišljao o tome kako da sakupim novac da vratim Rina brodom do Evrope, ali se ispostavilo da je to veoma skup poduhvat, te da mi za donaciju u humanitarne svrhe ne bi ostalo skoro ništa. Tada su mi oni ponudili da doniraju određenu svotu, a da im zauzvrat ostavim svog Rina. Teška srca sam prihvatio i on je sada izložen kao ukras u dvorištu našeg hrama u bocvanskoj prestonici.
Ove godine, simbolično, istog dana kao i uvek, odlučio je da osvoji Australiju, ali novim mezimcem. Juga je ovog puta krstio ženskim imenom – Rina.
Za “Vesti” veli da sve teče po planu i da očekuje polazak 20. aprila.
– Plan je da tog dana krenem iz Bečeja i vozim se 12.000 kilometara kopnenim putem do Bangkoka. Tamo ću donirati Rinu jednom bračnom paru iz Zrenjanina koji trenutno živi na Tajlandu, a koji sam upoznao na zimovanju. Nakon što se oprostim od njih, letim za Australiju. U Sidneju će me na aerodromu dočekati Danijel Kadarijan iz Novog Sada, koji živi i radi u tom gradu i vlasnik je jedinog juga na australijskom kontinentu. On će mi ga ustupiti da njim nastavim putovanje obalom kontinenta od istočnog do zapadnog dela. Međutim, planiram da nekih 5.000 kilometara pređem stopirajući i da svoje putovanje završim u Pertu odakle ću se avionom vratiti za Beograd – objašnjava Ninoslav.
Noćenje za volanom
– Stvarno se maksimalno trudim da štedim novac kako bi mi ostalo što više novca za donaciju. Uglavnom noćim za volanom i ne mogu da vam dočaram koliko uživam u tome. Kad nisam na putu, često razmišljam da se iz svog kreveta prebacim u juga. Na putovanjima kupujem brzu, odnosno jeftinu hranu. Malo stvari je tokom ta dva meseca zdravo, ali sve se to kasnije nadoknađuje majčinom kuhinjom – priča nam Ninoslav.
Samo je nebo granica
Ninoslav za “Vesti” otkriva da ga novi pohodi vuku kao neopisiva sila. Pokreću ga humanitarni ciljevi i životno iskustvo koje je neprocenjivo. Na pitanje kada će se skrasiti odgovara:
– Putovaću sve dok ne osvojim svet!
