Ubijali, palili, a još uvek slobodni

Rušili i svetinje

Do temelja su srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena. U Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka. Uništene su i grobnice cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela, i Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice. Spaljena je i Prizrenska bogoslovija, a oskrnavljeno desetine srpskih gorbalja. Nestalo je ili oštećeno više od 10.000 freski, ikona, odeždi i drugih crkvenih relikvija.

MEDIJI DO DANAŠNjIH DANA ĆUTALI O POZADINI ZLOČINA PRE DECENIJU

Lažni povod za
pogrom Srba

Vest o navodnom napadu na abansku decu pored Ibra u dramatičnom tonu preneli svi kosovski mediji, posle čega se krenulo u rušilački pohod

Sve je počelo s vešću. Razornom vešću, koja je iznedrila pogrom. Ni za vest, ni za pogrom niko nije odgovarao. Ne uzimajući u obzir činjenice kosovske televizijske stanice objavile su vest – nevina albanska deca udavila su se u hladnoj reci Ibar bežeći od Srba koji su jurili sa psom. Kukavički, brutalan i etnički motivisan zločin, zaključili su očas posla. Dok su predsatvnici Unmika vapili da nema aposlutno nikakve potvrede za takvu tvrdnju, Radio televizija Kosova je dizala je prašinu.
Ubrzo se u program uključio reporter RTK sa terena. Razgovaro je sa jedinim od preživelih dečaka, Fitimom Veslijem.
– Da, neki moji rođaci i moji prijatelji smo šetali i otišli smo blizu reke, kada su neki Srbi sa psom psovali iz kuće. Gledali smo ih, ja ih mogu identifikovati ako ih vidim, a znam njihovu kuću. Mi smo pokušali da pobegnemo, ali nismo mogli jer smo bili blizu reke – pričao je Fitim.
Dečak nikada nije rekao – jurili su nas Srbi i pas. Radio televizija Kosova je bila ta koja je odlučila da priču kvalifikuje na način na koji su oni uradili i pogrešno protumači izjavu deteta. To je jedan od zaključaka izveštaja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju iz 2004. godine o ulozi medija u martovskom pogromu.
– Da nije bilo neodgovornog i senzacionalističkog izveštavanja kosovskih medija, događaji su mogli krenuti drugim tokom i ne bi dostigli toliki intenzitet i taj nivo brutalnosti – ocenio je zvaničnik Oebsa zadužen za slobodu medija Mikloš Harasti.
RTK je nastavio da raspiruje tenzije. Odmah nakon intervjua sa detetom u studiju je napravljen razgovor sa Halitom Beranijem, aktivistom regionalnog Odbora za ljudska prava i slobode u Kosovskoj Mitrovici. U to vreme, Beranija mnoge međunarodne i lokalne institucije smatraju kontroverznim, on je pozvan da svedoči u procesu protiv Slobodana Miloševića u Hagu i tako ga neki smatraju kredibilnim izvorom.
– Gospodine Berani, kakve informacije uraditi imate o ovom slučaju? – upitao je voditelj RTK.
– Danas oko 16 sati u sela Čabra u opštini Zubin Potok, dok se šestoro dece igralo iz gore pomenutog sela, grupa srpskih bandita napala je ovu decu. Srpski banditi su imali psa, psovali su njihove albanske majke i prisilili albansku dece da pobegnu…
– Kakva će biti rekacija Odbora povodom ovog tragičnog događaja?
– Mi smo navikli na te srpske bandite.
Beranijeve tvrdnje (koji nije bio očevidac samog incidenta, a u emisiju je pozvan kao "veštak") novinar RTK nije osporio, zaključuje Oebs.
– Neosporavanje Beranijevih tvrdnji i način na koji je novinar kvalifikovao incident navode na zaključak da je incident bio nesumnjivo najzlokobnijeg mogućeg karaktera – ocenjuje ta misija.

J. L. PETKOVIĆ

Ko je Halit Berani?

Ime Halita Beranija utkano je u mnoge događaje koje definišu sudbinu Srba na Kosovu. Mnogo puta je dizao prašinu svojim lažnim izveštajima i izjavama. Prema pisanju "Vol strit džurnala", Berani, "bivši glumac sa bradom Karla Marksa" tvrdio je da čuo od meštana blizu Trepče da kamioni ulaze puni, a da izlaze prazni, i da se oseća čudan miris.
On je sugerisao da su rudnici postali mesto za bacanje tela što je preneo i Dojče vele. Na svedočenju protiv Miloševića, 2002. godine, Berani je između ostalog tvrdio da ima snimke o trovanju dece u školama, odnosno da se pušta gas, koji na nacionalnoj osnovi truje albansku decu. A prvi se oglasio i posle hapšenja Olivera Ivanovića i optužio ga da je učestvovao u ratnim zločinima aprila 1999. i ubistvima 2000. godine.