Izraelski napad na Iran, prethodnih dana je u velikoj meri uznemirio međunarodnu zajednicu. I pored početnog negiranja da bilo šta znaju o napadu balističkim projektilima Tel Aviva na vojna i nuklearna postrojenja Teherana, Sjedinjene Američke Države su se nedvosmisleno svrstale na stranu Izraela.
Ne samo da su se svrstale, već, prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, Amerika ozbiljno razmatra da se uključi u sukob.
Dakle, žargonski rečeno, “maske su pale”.
Izraelski udar na Iran, i definitivno predstavlja sprovođenje „prljavog posla“ za račun Vašingtona ( i ne samo Vašingtona, ako je suditi po izjavama nemačkog kancelara Fridriha Merca).
Izrael je, u dobrom maniru poslušnika, sproveo ono što je u interesu paternalističke strane u asimetričnom savezništvu sa Zapadom.
To je učinjeno zarad političke podrške Benjaminu Netanijahuu za ostanak na vlasti, što postaje sve izazovnije, budući da je čak i Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera zbog ratnih zločina, a neki saveznici u Evropi su mu već okrenuli leđa.
Servilnost Tel Aviva ne bi trebalo da iznenađuje, budući da je Izrael svojevrsna ekspozitura zapadnih interesa na Bliskom istoku (ne dovodeći u pitanje pravo Jevreja da imaju svoju državu), koja teško da bi opstala u, za njih, neprijateljskom okruženju arapskog sveta, koji se pruža od Omana na istoku do Mauritanije na zapadu.
Bez ogromne finansijske i vojne pomoći centara moći, pre svega, u Vašingtonu, opstanak Izraela bi bio upitan, ma koliko se izraelski režim ponosio vojskom, specijalnim jedinicama, Mosadom i, na kraju krajeva, atomskom bombom.
