Umetnost Nemačke u Muzeju savremene umetnosti

pixabay.com
Ilustracija

Izložba „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke. Umetnička dela iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas“ biće otvorena sutra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Cilj izložbe je da otvari nove mogućnosti sagledavanja razvoja umetnosti u Nemačkoj, putem skoro 300 umetničkih dela, iz bogate i raznovrsne kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) koja se sastoji od više od 23.000 dela i predstavlja jedinstvenu istoriju savremene umetnosti stvarane u Nemačkoj u 20. i 21. veku.

Na izložbi se mogu pratiti različiti fenomeni koji su nastajali u nemačkoj umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas.

Između ostalog, može se sagledati kako video radovi i video skulptura postaju sve značajniji u smislu istorije recepcije, ali i tehnički sve razvijeniji.

Medij fotografije se još od pedesetih godina razvio u autonomni pravac u umetnosti, ali ipak ostao povezan s drugim umetničkim praksama, čime odražava stalnu vezu između sveta umetnosti i društvenih i političkih tema.

Od sedamdesetih godina 20. veka, uporedo s društvenim razvojem, uloga umetnika dobija na značaju te tako radovi Ulrike Rozenbah, Rebeke Horn, Katarine Frič, Rozemari Trokel i drugih, dokumentuju feminističke teme u umetnosti, kao i sve veće prihvatanje i značaj žena umetnica u umetničkom svetu.

Važan aspekt izložbe predstavlja lična veza kustosa i umetnika koji su često pripadali istoj generaciji, što je rezultiralo impresivnim fokusom na radove umetnika koji su pripadali pokretu „Fluksus“.

Dok je istorija umetnosti Istočne Nemačke ranije bila sagledavana kao poseban slučaj u zatvorenim okvirima, na ovoj izložbi se otvaraju nove mogućnosti da se sagleda četiri decenije dug paralelni razvoj umetnosti u dve Nemačke, čime se ukazuje na to da istorija umetnosti ne sledi samo zahteve političke istorije.

Upoređivanjem sličnosti i razlika radova i umetnika, prate se paralele između Gerharda Altenburga, Bernara Šulca i crteža Jozefa Bojsa, između Hermana Gleknera i Hansa Ulmana, Arna Fišera i Šaržeshajmera, Sibil Bergeman i Barbare Klem, između Manfreda Bucmana i Klausa Šteka, ili u najmlađoj generaciji između Julijana Redera i Volfganga Tilmansa.

Poseban kvalitet izložbe predstavljaju radovi na papiru, od Hane Heh do Norberta Krikea, od Zigmara Polkea do Jorinde Fojt.

Izložba uključuje različite medije: slikarstvo, crtež, grafiku, fotografiju i skulpturu, koji se posmatraju zajedno kao integralna celina.

Najvećim delom izložba je postavljena hronološki, a u okviru te hronologije dela su dovedena u specifične kontraste poređenjem različitih izraza ili susretima istoka i zapada.

Određene teme su posebno u fokusu interesovanja kustosa, na primer posleratna umetnost između realizma i apstrakcije, pop art, Fluksus, socijalna fotografija, Beherovi i njihova škola.

Umetnička zbirka Instituta ifa uključuje i delove kolekcije Istočnonemačkog centra za umetničke izložbe, dve institucije koje su se spojile 1991. godine.

Kustosi izložbe su Matijas Flige i Matijas Vincen, a kustos iz MSUB-a Žaklina Ratković.

Na otvaranju izložbe govoriće predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib i v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada.

Izložba se može pogledati do 25. marta.