Njegova junačka smrt je bila prekretnica u boju u kojem su Miloševi ustanici uspeli da poraze tursku vojsku, ali je Tanaskova smrt trasirala i dalji tok istorije na putu stvaranja moderne Srbije. No, posle dva veka od čuvenog boja i smrti isto toliko čuvenog junaka, Čačani su odlučili da mu se oduže podizanjem spomenika koji će biti postavljen na kružnom toku u Ljubiću i biće replika već postojećeg spomenika Tanasku Rajiću u varošici Stragari pod Rudnikom, odakle je bio čuveni junak. Iako je do obeležavanja boja na Ljubiću ostalo svega pet i po meseci, inicijatori podizanja spomenika su ubeđeni da će spomenik biti na vreme izliven i postavljen na mestu koje je već određeno. Takođe, pored spomenika koji će koštati oko 40.000 evra, u znak zahvalnosti, a možda i izvinjenja heroju sa Ljubića, ulica koja vodi do spomenika dobiće ime Tanaska Rajića.
O junaštvu Tanaska Rajića iskazanom u boju na Ljubiću se zna sve, ali malo je Čačana koji znaju da Tanasko nije rođen u Čačku, a ima i Stragaraca koji ne znaju da je Karađorđev barjaktar i Milošev tobdžija rođen u Stragarima.
– Tanasko je rođen u brojnoj porodici Rajić kojih i danas ima u Stragarima, ali kako nije imao direktnih potomaka, i u našoj familiji se o Tanasku zna veoma malo. Rođen je 11. februara 1754. godine, na dan Sv. Atanasija, zbog čega mu je kršteno ime Atanasije, ali je ostao upamćen pod imenom Tanasko. Kuće u kojoj je Tanasko rođen odavno nema, premeštena je stotinak metara od mesta gde je prvobitno bila, ali je i ona u lošem stanju što je, po meni, sramota i za našu familiju, i za Stragarce, među kojima je mnogo onih koji i ne znaju da je Tanasko rođen ovde, ali i za državu – svojevremeno je govorila Dušanka Rajić u pero reportera "Vesti".
Prva ustanička bomba
Tanasko Rajić je urezan u istorijsko pamćenje Srba kao junak koji sa kuburom i jataganom brani srpske topove, ali manje je poznato da je Tanasko Rajić 1805. godine u Stragarima izgradio barutanu u kojoj se pravio barut za Karađorđeve ustanike, a još manje je poznato da je Tanasko napravio i prvu ustaničku bombu od baruta, komada gvožđa i fitilja umotanog u lanenu vrećicu. Prvu ustaničku bombu Tanasko Rajić je isprobao, tvrdi Miroslav Cicović, u blizini Cicovića vodenice.
Prema onome što je zapisao Janićije Đurić, Karađorđev pisar sa kojim je Tanasko drugovao i zajedno se sa njim stavio pod barjak Karađorđa Petrovića u Marićevića jaruzi, Tanasko Rajić je bio veoma plahovit, jak i svojeglav mladić koji je uvek vrebao priliku da zapodene kavgu sa Turcima. Pravu priliku dobio je u Prvom srpskom ustanku u kojem je bio barjaktar, što je za njega bila velika čast. Međutim, svojeglavi Karađorđe i još svojeglaviji Tanasko ubrzo su se posvađali, a sledeća prilika za Tanaskovo dokazivanje u boju bio je Milošev ustanak.
Boj na Ljubiću 1815. je za Tanaska bio prava prilika da iskaže svoju pravu prirodu ne želeći da odstupi od srpskih topova pred brojnom turskom vojskom. Sa jataganom u jednoj ruci i kuburom u drugoj borio se sam protiv Turaka, sve dok nije isečen na komade, ali njegova pogibija je bila podstrek za srpske ustanike da razbiju Turke i da pobede u ovom boju koji je bio od presudne važnosti. Delovi tela Tanaska Rajića su sahranjeni na Ljubiću, a Tanaskovu glavu je iguman manastira Voljača Hadži Maksim odmah nakon boja krijući odneo u ovaj manastir i sahranio je uz zid manastira gde se i danas nalazi – kaže za "Vesti" Miroslav Cicić iz Stragara i jedan od najboljih poznavalaca života i stradanja Tanaska Rajića.
Meštani Stragara su se Tanasku Rajiću odužili tek pre dvadesetak godina podizanjem spomenika u centru Stragara. Spomenik je izlila vajarka iz ovog mesta Drinka Radovanović, a isti spomenik biće postavljen uoči 6. juna kada se navršava tačno 200 godina od čuvenog boja na Ljubiću.
