Da dobre duše rasute po belom svetu, gde god da su, čitaju “Vesti” i brinu o siromašnima, usamljenima i bolesnima u svom rodnom kraju, potvrdila je ovih dana grupa naših vernih čitalaca iz Berlina u Nemačkoj, koja je na jednom manjem slavlju sakupila 700 evra i poslala ih nevoljnicima u Novom Pazaru, na Goliji i Rožajama.
Pomoć iz srca
Ova grupa poslovno i rodbinski vezanih dobrotvora želela je da sa po 150 evra pomogne Vukomiru Tomoviću i Bajri Suljević iz Novog Pazara, a sa po 100 evra Milošu Jovanoviću i Milošu Markoviću sa Golije i porodici Rama Seferovića iz naselja Zeleni kod Rožaja. Svi oni su dugogodišnji, a neki i višedecenijski štićenici našeg Humanitarnog mosta.
Ovoga leta navršiće se dve i po decenije od prvog teksta u “Vestima” o Vukomiru Tomoviću, samohranom ocu koji poslednjih godina, nakon smrti supruge Zorke, sam i bez ikakvih prihoda, brine o nepokretnim i od rođenja paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu. Za sve ove godine jedina pomoć Tomovićima, koji su dugo živeli u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, bili su naši čitaoci koji su im obezbeđivali namirnice, lekove, ogrev, gorivo… Pomogli su im i da u Novom Pazaru sagrade kuću i budu bliže lekarima.
– Dobri ljudi nas izdržavaju, a kad zagusti i prehranjuju. Ja sam star i bolestan, a Ivan i Peđa su nepokretni i nemoćni. Živimo od ljudske dobrote, hvala svima koji nam pomažu i olakšavaju nam muke. Hvala Sandžaklijama iz Nemačke, i njihova donacije otići će na lekove, pelene i ishranu. Bog im dao svaku sreću u životu – poručuje Vukomir i nada se da ga dobri ljudi neće zaboraviti ni u narednim danima i mesecima.
Za ogrev i kiriju
U sličnoj (preteškoj) situaciji je i Novopazarka Bajra Suljević koja, takođe sama, bez krova nad glavom i igde ičega, 27 godina, u podstanarskim sobicama brine o teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti koja, uz sve muke koje su je snašle, i ne govori.
– Ranije su nam pomagale komšije i dobri ljudi iz Novog Pazara. Poslednjih godina, zahvaljujući najviše “Vestima” i humanitarcu Hidu Muratoviću, dobrotvori iz dijaspore. Kupuju nam ogrev, pomažu da platimo kiriju, nabavimo lekove i pelene i za Arijetu obezbedimo specijalnu hranu. Stalno ponavljam da “negde gore” postoji neko ko sve vidi i ko će nagraditi dobra dela. Nadam se da će zdravljem, berićetom i radošću biti nagrađeni i dobrotvori iz Nemačke koji su nam poslali poslednju donaciju koju ćemo, kao i sve druge, potrošiti za drva, struju i lekove – priča Bajra.
Donacija iz Berlina puno znači i usamljenom Milošu Markoviću iz sela Pavlje na Goliji, odskora stanovniku jednog staračkog doma u Kragujevcu, bolesnom ratniku Milošu Jovanoviću, koji sa sestrom Marinom jedva opstaje u zabitim Trošticama na Goliji, i izuzetno siromašnoj porodici Seferović iz naselja Zeleni kod Rožaja.
– Posle mnogo patnje i samoće u mom zabitom i napuštenom selu Pavlje, dobri ljudi i rodbina smestili su me u jedan starački dom u Kragujevcu. Videćemo da li za stalno ili privremeno. Iako nemam od čega da živim, voleo bih da se vratim na Goliju. Ipak, veće su šanse da ću ostati ovde gde imam hranu, smeštaj i lekarsku negu – kaže Miloš Marković i puno se zahvaljuje dobrotvorima iz Nemačke koji su mu, kako kaže, omogućili da ima za poneku cigaru i kafu. Nada se da ga dobrotvori neće zaboraviti i da će ga bar povremeno obradovati.
Golo preživljavanje
Tešku borbu za golo preživljavanje vodi i Miloš Jovanović, hrabri ratnik sa Košara koji zbog psihičkih, metaboličkih, hormonskih i srčanih problema, “zarađenih” tokom rata na Kosovu, ne može da radi, a pošto nema ni invalidsku penziju, niti socijalu, prinuđen je da stalno traži pomoć dobrih ljudi i da lekove i namirnice kupuje povremenim donacijama naših čitalaca. I donaciju od 100 evra, pristiglu iz Berlina, potrošiće za lekove i brašno. Pomoći će i sestri Marini, koja takođe ima zdravstvene probleme, da i ona kupi najpotrebnije lekove i ode na kontrole.
Za brašno i namirnice
– Nedavno smo dobili još jednu donaciju iz Nemačke, potrošili smo je za brašno i namirnice. Ovu iz Berlina planiramo da potrošimo za lekove, jer smo svi u kući, sem sina Almina, teški bolesnici. Da nije dobrih ljudi ne bismo mogli da preživimo. Hvala puno dobrim Sandžaklijama. Bogu se molimo da nagradi njihovu dobrotu i humanost – kaže Ramo Seferović.
